Редакција АМ прес-а посетила је Јасмиу Савић из Велике Горице .која је мама двојице с поремећајем из спектра аутизмa где смо разовалали опробелемима и при,ерима довре праксе када је реч о споони између доносиоца одлука, родитеља и самим особама из спектра.
Аутизам је када плачете наглас и нико вас не чује. Аутизам је када прича почиње када речи престану. Аутизам је када стално радите са дететом и потребно је мало времена да га странац назове болесним. Аутизам је кад виде дете, а не виде аутизам.
Аутизам је када лекари гледају у под, а не у вас док говоре о његовом напретку. Аутизам је када не знате узрок, када не знате лек, када не знате шта је следеће, и морате се помирити са тим.
Аутизам је кад вам се деси да кажу НЕ њих! Када научите да на њих не гледате с осудом или горчином које не знају, они то не разумеју, чак и кад осуде некога ко је за то најмање крив! Аутизам је када се сва дјеца играју заједно, само твоје сједи на клупи самo.
На породу је имао апгар 10/10, био је, како се каже, здрав к’о дрен. Није био болежљиво дијете. Међутим, око његове прве године примијетили смо да нема толико изражен контакт очима те би се потпуно фокусирао на само једну ствар. Када је имао осам мјесеци узео је лопту и вртио је с једним прстом унедоглед или би узео играчку и само би се с њом играо, сав фокус био би му на том једном предмету, прича мама Јасмина Савић.
„Био је сам и није се хтео игграти са другом децом“
Јасмина и њен супруг Марко у почетку су мислили како је то можда знак да ће дете бити кошаркаш, вансеријски талент. Када је дошао први рођендан примијетили су да се Александар не одазива на своје име. Забринули су се да њихово дете не чује добро те да има оштећен слух.
Сви које смо питали, од струке до других родитеља, говорили су нам ‘јој, ви сте старији родитељи, па дуго сте га чекали, превише бринете, дјечаци касније проговоре’, увијек су били неки изговори и да је то све нормално. Као и вриштање код прања косе и резања ноктију. Сви су их на неки начин тјешили. Када је напунио двије године кренуо је у редован вртић но ондје је грозно реагирао, а прилагодба је трајала цијелу школску годину.
Био је сам, није се хтио играти с дјецом, није их уопће доживљавао. Био је у једном куту и вртио који год предмет у круг. Јео је само миксану храну, а с временом се његова прехрана свела на то да је јео само крух и воду, присјећа се мама Јасмина. Дјечак је ужасно реагирао и на промјене било какве руте кретања те би јако бурно реагирао на њих.
Није хтио дати руку у шетњи, имао је стеротипије, лептирао је рукицама, кривио се… Ишао би у круг, не би знао гдје је, загледао би се у кошеве за смеће, ограду, дрвеће. У парку уопће не би доживљавао дјецу него само псе. Толико их је волио, то је била толика опсесија да би ишао до њих, примао их за њушку и мазио. Каже мама Јасмина
Након првих мјесец дана у вртићу црв сумње нас је изгризао те смо инистирали код педијатрице да нам да упутницу за тестирање слуха. На Поликлиници СУВАГ показало се да наш Александар има знатно оштећење слуха (праг чујности од 45-60 дБ на оба уха) и сугерирано нам је да му купимо слушне апарате. Дио износа од пет тисућа куна за оба уха покрио је ХЗЗО, а ми смо дали још двије тисуће еура за најскупље апарате на тржишту из Швицарске.
Наравно да нам је био ужасан шок кад су нам рекли да нам дијете не чује добро. Супруг је више стоички све то прихватио. Знао ме је и орасположити и рећи ‘па и ја носим наочале па ме ти волиш, кроз смијешак каже Јасмина. Александар је одбијао слушне апарате, никада их није хтио носити.
Александар није уопће хтио ићи код доктора, чим би дошли близу зграде дома здравља почео би неконтролирано вриштати, бацати се, ужасно је реагирао на здравствене установе. Питали смо се зашто се дијете тако боји, што му је… Јако смо тешко обавили претраге у СУВАГ-у јер он није хтио сурађивати.
Оториноларингологица нам је рекла да без обзира на резултате тог прегледа, затражимо упутницу и за неуропедијатра, психолога и логопеда. Прегледи су то на које се дуго чека, за неке чак шест мјесеци. Прво смо обавили психологицу која је закључила да му је психомоторни развој граничан. Затим логопедицу гдје је добио дијагнозу неспецифицирани поремећаји развоја говора и говорног језика. Међутим, дуго чекани преглед код неуропедијатрице показао је да њихов син има поремећај сензорне интеграције.
