Редакција АМ прес-а посетила је Јасмиу Савић из Велике Горице .која је мама двојице с поремећајем из спектра аутизмa где смо разовалали опробелемима и при,ерима довре праксе када је реч о споони између доносиоца одлука, родитеља и самим особама из спектра.
Аутизам је када плачете наглас и нико вас не чује. Аутизам је када прича почиње када речи престану. Аутизам је када стално радите са дететом и потребно је мало времена да га странац назове болесним. Аутизам је кад виде дете, а не виде аутизам.
Аутизам је када лекари гледају у под, а не у вас док говоре о његовом напретку. Аутизам је када не знате узрок, када не знате лек, када не знате шта је следеће, и морате се помирити са тим.
Аутизам је кад вам се деси да кажу НЕ њих! Када научите да на њих не гледате с осудом или горчином које не знају, они то не разумеју, чак и кад осуде некога ко је за то најмање крив! Аутизам је када се сва дјеца играју заједно, само твоје сједи на клупи самo.
Те исте године, након љетног одмора на мору и у планини, радили смо поновно претраге слуха, које су показале готово уредан слух (праг чујности од 0-20 дБ на оба уха). Видимо да нас чује. Дозвали смо га шапатом с удаљености од 20 метара и он се одазвао. Истиче за наш портал Александрова мама. Код аутистичне деце заправо је готово немогуће оценото колико дете чује.
Тек са четри године добио службену дијагнозу
Како смо се сами почели едуцирати и читати о томе, све нам је више било јасно да се ради о поремећају из спектра аутизма. Након што смо обавили АДОС дијагностику Александар је тек са четри године коначно добио од психијатра и службену дијагнозу поремећаја из спектра аутизма. Кад смо добили дијагнозу то је била једна страшна фаза коју, сигурна сам, пролази сваки родитељ који се нађе у таквој ситуацији. Кривња, негирање, депресија, плач – и то је све нормално. Ту изгубите мјесец, два док не станете опет на ноге, а онда кренете у петој брзини, све живо читате, распитујете се, разговарате с другим родитељима…