Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Теопемпта и Теону, празник који је у народу познат као Крстовдан (зимски).
Овај празник претходи сутрашњем великом празнику Богојављењу и прексутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом. На данашњи дан се пости за добро здравље. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике, по народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.
У Срему се говорило да се овог дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача. У 12 дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се 12 месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије, али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење. Према предању, у Богојављенској ноћи отвара се небо и верује се да се свака жеља може испунити. Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу.
Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа, Како су први хришћани били назнака глобалног ширења религије, тако и Крстовдан према народним веровањима у Срба може дати назнаке каква ће бити година.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива, у православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење
Кад је Крстовдан преко недеље, у храмовима се пре подне служе царски часови, после подне литургија. Након литургије обавља се велико освећење водице у самом храму, док се сутрадан, на празник, вода освећује ван храма, на рекама, или другим отвореним местима. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.
Приликом водоосвећења, моли се да вода буде на избављење од грехова, за исцељење и очишћење душе и тела, на освећење срца и ума и на сваку изврсну корист, да она буде водитељ у вечни живот и одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља. У ту сврху, за коју је освећена, довољно је понети је у некој мањој боци, и чувати преко године, користећи је само у изузетним приликама. Даје се деци са вером да лечи и штити.
