Прослава Ускрса по Грегоријанском календару Хришћански верници који време рачунају по Грегоријанском календару прослављају данас Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.
Црквена учења казују да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недељу зором осетио снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
На Ускрс је, према веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Одатле је потекла у народу узречица: „Неверни Тома“.
Према одлукама Никејског сабора 325. године, које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Васкрс може бити у размаку од 35 дана, најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по јулијанском календару. По грегоријанском календару, то је период од 22. марта до 25. априла. Због тога је Васкрс покретан празник и празнује се три дана.
Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наследиле, протестантске заједнице.
За овај празник везује се обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, што симболише Исусов излазак из гроба и поновно рађање. Прво обојено јаје, које је по правилу црвене боје, сматра се „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља.
Редакција АМ Прес-а свим верницима у нашој земљи и свету честита Васкрс са жељом да га са својим породицама, комшијама и пријатељима, проведу у миру, благостању и радости.
