Психолошко Саветовалиште за студенте у ванредној ситуацији у којој се налази земља изазваној корана вирусом психолошку подршку пружаће не само студентима, већ, у договору са Филозофским факултетом свим грађанима којима је оваква врста помоћи потребна а ту спадају и особе са инвалидитетом које, као и сви други у новонсаталој ситуацији, могу да осете потребу да са стручњацима поделе своје страхове и проблеме,али и да добију прави савет од њих.
Особе са инвалидитеом имају потпуно исте потребе као и сви други, а то значи да нису ослобођени ни страха од непознате ситуације у којој се налазе. Такође се и они, као и сви остали родитељи, срећу са недоумицом како да се понашају са децом у време ток траје ванредна ситуација, па се савети које волонтери Психолошког саветовалишза за студенте СКЦ-а односе и на њих, а сви бројеви телефона који су у понуди су доступни и њима како би решили проблеме или недоумице са којима се срећу.
Из Психолошког саветовалишта за студенте СКЦ-а Ниш поручују да тренутна ситуација може бити тешка и позивају све грађане да искористите све ресурсе како бис заштитили себе и друге и како бисте обезбедили себи подршку. За разговор и психолошку подршку грађанима су на располагању 60 волонтера.
У актуелној ситуацији потенцијално највећи проблеми грађанима са којима се они могу срести су у вези са доживљавањем анксиозности, депресивности и усамљености.
Специфичне околности живота у изолацији за већину људи јесу новина којој се треба прилагодити. Поред тога, у актуелној ситуацији смо сви ми, у одређеној мери, изложени доживљају неизвесности, ризика и потенцијалне опасности. У вези са тим људи могу имати нормалну реакцију у ванредним условима и осетити забринутост која може прерасти у анксиозност, па и панику. Такође, услед изостанка квалитета контакта у односу са људима, који у редовним околностима стварамо директним путем, услед страха од губитка посла, као и због губитка неких прилика, планова и своје рутине људи се могу суочавати и са јачим доживљајем усамљености и депресивности“, каже Никола Јованчић, заменик у СОС сектору.
Јованчић додаје да је новонастала ситуација и прилика да мало више водимо рачуна о себи и да издвојимо времена за неке активности за које раније то нисмо успевали.
„За почетак, имамо прилику да другачије организујемо своје време, да издвојимо више времена за бригу о свом здрављу, за одмор, релаксацију и разоноду у кућним условима. Све то може бити корисно у превазилажењу тешкоћа. Брига о нашим основним потребама, низак ниво тензије и добро расположење доприносе стабилности и очувању нашег имунитета и тиме значајно повећавамо вероватноћу да будемо добро, физички и психички. Поред тога, важно је бити у контакту са пријатељима, на начин који је примерен у односу на актуелну ситуацију. У случају појаве проблема у виду појачане анксиозности, депресивности и усамљености или неких других испољавања, подсећамо све грађане да нам се могу обратити и потражити подршку путем интернета“, додаје Јованчић.
Према његовим речима постаје одговарајући начини како да се понашамо како бисмо сачували своје ментално здравље што је у овој ситуацији изузетни важно.
„Ако бисмо нешто могли да препоручимо у актуелној ситуацији то је савесно и одговорно понашање према себи и према другима. Брига о свом и туђем физичком здрављу је истовремено и брига о менталном здрављу. Поред тога, важно је бити свестан домета личног утицаја и размишљати о ономе на шта можемо да утичемо. Када је реч о свему што је ван домета нашег утицаја можемо да верујемо у што бољи и повољнији исход актуелне ситуације и да ограничимо прилив информација које чине да се осећамо узнемирено како бисмо се заштитили од разних брига и анксиозности”, објашњава он.
Никола Гољовић, координатор сектора за научно-истраживачку делатност скреће пажњу и на проблеме са којима се у ванредној ситуацији могу наћи и родитељи са децом а која у овом тренутку може бити јако неповољна.
„Најважније је сада пружити детету неподељену пажњу“, саветује Никола родитељима. „Пронађите прави тренутак да разговарате са њим о Корона вирусу. То може бити при било којој дневној рутини: за доручком, током игре, пред спавање или неком другом приликом. Добра идеја је питати дете шта зна о овој теми и да ли има нека питања, шта га посебно интересује. Деца немају исти когнитивни и перцептивни ниво свести као одрасли, те се стога са овом ситуацијом носе потпуно другачије. Дакле, најбоље је да деци објасните шта се дешава, у складу са њиховим узрастом, језиком који они могу да разумеју. Говорите са дететом смирено, уверљиво и држите се чињеница. Ако је реч о детету млађег узраста, дајемо кратке, јасне и концизне информације. Имајте на уму: не морате да знате одговоре на сва питања. У ситуацијама када немате адекватан одговор, најбоље је одговорити детету контрапитањем: „Шта ти мислиш о томе?“; или „Која је твоја идеја?“. На овај начин ћете чути од детета на који начин размишља, како се осећа, да ли је уплашено, забринуто за себе, за родитеље и остале чланове породице. Прилагодите се дететовом нивоу комуникације и његовим осећањима. Поделите са дететом идеје шта може да учини да се осећа боље или му објасните како се ви носите са актуелном ситуацијом“, савет је Николе Гољовића.
О саветовалишту
Психолошко саветовалиште од 2005. године ради у склопу Студентског културног центра у Нишу, подржано од стране Савеза студената Универзитета у Нишу. Саветовалиште је намењено првенствено младим људима (студентима, средњошколцима), који имају потешкоћа у решавању проблема свакодневног живота и односима са другим људима или пролазе кроз различите врсте животних криза, али и свима онима који желе да боље упознају и разумеју себе, раде на личном расту и развоју и унапреде своје психолошко функционисање.
Саветовалиште функционише у оквиру едукативног, истраживачког и саветовавног сектора, са више од 60 волонтера. У оквиру саветодавног сектора тренутно волонтира 14 волонтера-тријажера и 16 психотерапеута.
Прилагођена комуникација са клијентима
С обзиром на то да тренутна ситуација може бити тешка, позивамо све грађане да нам се обрате уколико осете потребу за стручном подршком. Како бисмо спречили ширење вируса и заштитили себе и друге, услуге Психолошког саветовалишта биће доступне само преко електронских видова комуникациј
Можете нас пронаћи на Скајпу под именом Психолошко саветовалиште за студенте СКЦ Ниш (ливе:.цид.цд9306а28бд1б2б6).
Психолошко световалиште услуге проширило је своје радно време, па ће бити доступно за све заинтересоване сваког дана од 15 до 19 часова.
Стандардни начини пружања подршке
И даље су ту други видови електронске комуникације путем којих се можете обратити нашим волонтерима сваког дана од 15 до 19 часова.
Слободно и анонимно можете да разговарате о својим актуелним проблемима путем отворене телефонске линије са компетентним и едукованим волонтерима тријажерима, који ће покушати да им помогну да лакше изађу на крај са актуелним животним тешкоћама. Број телефона на који се студенти могу обратити за помоћ: 063/104-82-94.
Интернет саветовање је такође доступно свима који желе да се обрате на овај начин. На мејлове студената, под менторством координатора СОС сектора, одговарају едуковани волонтери тријажери. Мејл адреса Саветовалишта је псyцхонис1@yахоо.цом. Ова услуга је такође доступна на сајту Саветовалишта саветни.орг, на Фацебоок страници Психолошко саветовалиште за студенте, као и на Инстаграм страници психосавет.
