Флавије Валерије Константин, како му је у почетку било име, пореклом је био из Наиса (данас Ниш). Мишљење да је рођен у Британији вешто је оповргнуо Шепфлин у расправи „Константин Велики није био Британац“ (лат. Constantinus Magnus non fuit Britannus) која се налази у његовим „Историјским и критичким студијама“ (лат. Commentationes historicae et criticae).
Константин Велики (лат. Constantinus Magnus; 27. фебруара око 272,[а] Наис — 22. маја 337, Никомедија), био је римски цар (324—337) познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје. С једне стране, стао на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије (који има и данас); с друге стране основао је град раван Риму — Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Његов живот је предмет великог интересовања не само школованих историчара, теолога, археолога, историчара уметности, него и разних аматера. За то постоји више разлога. У првом реду, као и у свакој доброј причи и у Константиновој има нешто што импонује свима: борба за власт, војни подухвати на пространој географској позорници, успешно преброђивање свих тешкоћа на путу ка вечној слави, скандали, убиства, верски спорови и културни контекст. За историчаре ништа мање важна јесте и чињеница да извори задају муке пружајући довољно за подстицање апетита за истраживање ове личности и његовог времена, али не и толико да би се на основу њих могло одговорити на сва питања.
Мајка Константина Великог – царица Јелена
Флавија Јулија Хелена (лат. Флавиа Иулиа Хелена, антгрч. Φλαβία Ιουλία Ελένη; рођ. око 249, умрла око 329), познатија само као царица Јелена или Света Јелена (грч. Αγία Ελένη), била је мајка римског цара Константина И Великог. По традицији, насталој већ у 4. веку, Хелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских реликвија Часни крст, па се због тога поштује као светица и у Православној и у Римокатоличкој цркви.
Сматра се да је имала велики утицај на свог сина у прихватању хришћанства.
