Боравећи у Нишу поводом концерта 6. септембра велика рок звезда Жељко Бебек говорио је ексклузивно за наше портале АМПРЕСС и Јужна Србија инфо
Да ли се радујете вечерашњем концерту ?
Шта нас очекује на вечерашњем концерту ?
Очекујем спектакл, пјеваћу своје највеће хитове из седамдесетих година , биће ту и пјесама са почетка моје соло каријере. Последњи дио концерта, биће посвећен нумерама које су биле објављене у последњих неколико година, а нашле су се на бројним топ листама.Којих пет бисте песама издвојили из репертора које радо певате на својим концертима, а да нису ваше ?
Јако је тешко издвојити пет пјесама. Поред својих , врло често изводим и нумере које су објележиле неки дио мога живота. Кад бих морао умањити свој наступ на 45 минута , постоје нумере које су ми јако драге и врло радо их уврставам у приоритете концертне листе. Опет се морају издвојити неке пјесме ( Селма, На задњем седишту мога аута, Кучка невјерна, Тајно…) посебно бих истакао нумеру ,,Селма“ која је једна од првих пјесама које сам у каријери отпјевао. Ову пјесму, посебно посвећујем вечерас нишкој публици и мојој Селми која је недавно прославила 90-ти рођендан.Како је настао Бебек бенд ?
Ја сам човјек који не може фукнционисати без бенда, бенд је био мој израз пошто сам у сваком бенду био солист и човјек који износи сву енергију бенда и комуникацију са публиком на то сам некако навикао. Бенд који сам имао са почетка 70-тих година (“ Јутро „) прерастао је у бенд ,, Бјело дугме“. Након десет година од оснивања бенда Бијело дугме , одлучио сам се опробати и у соло каријери, што значи да иза мене као музичара не може стајати било тко, већ само ко се пријави и прође аудицију. То је разлог због кога сам промјенио пуно глазбеника. Тако је и данас, бенд је већ пуних пет година у истој формацији , са додатним појачањем… Нашем бенду прикључио се и мој син. Све ово скупа зове се Бебек бенд , из разлога зато што смо хтели да покажемо да се не може десит да Бебек на својим натупима пјева на плејбек. Нисам као неки свирачи који пјевају преко фајлова, лап-топова. Увјек сам предност давао лајв инструментима на концерту.
Да ли су Ваши почеци разлог давања шанси младим и талентованим музичарима у Вашем бенду ?
То је искључиво из практичих разлога, изузев мене као сениора. Сви који су приближно мојих година су већ уморни од путовања, инструмената, наступа и не могу гарантират да ће у концерту давати свој максимум. То је разлог, због кога дајем шансу онима који су на старту своје каријере, који сјајно свирају и који поседују енергију која је потребна да би се направио концертни спектакл , као што је овај у Нишу.
Поменули сте да се Вашем бенду прикључио и Ваш син, да ли он има неке повластице у односу на остале чланове бенда ?
Не, мој син нема ни у чему повластице, равноправан је са осталим члановима бенда , шта више према њему сам строжији.
Када је он пожелио свират, уписао је музичку школу одсек гитара и одрицањем трудом и радом достигао је да се прикључи нашем бенду, тек након што сам се и сам уверио на његовом испиту да је достигао одређени квалитет. На почетку његовог првог гостовања на мом наступу одсвирао је 3-4 пјесме за које сам знао да може да изнесе што је одушевило присутну публику. Иако је члан бенда , ја га и даље доживљавам као свог најдражег госта.
Упоређујући данашње време са временом када сте ви почињали , колико је данас младим музичарима тешко да направе своје прве кораке?
Чињеница је да ми старији волимо рећ како је то било тешко време, али уствари било је довољно да се музика воли и није било важно да ли си завршио неку музичку школу, била она школа гитаре или било ког другог музичког инструмента , важно је било само да си знао свират (самоук) и знао то направит тако, да добијеш аплауз. У мом времену смо такође то решавали упорношћу и дрскошћу. Данас је за младе свираче страшно важно да се добро образују и онда улазе у једну конкуренцију која је неподношљива. Од 10 сјајних музичара један прође,а 9 се задовољавају неким другим послом.
Да ли је у припреми неки нови пројекат са којим ћете обрадовати све своје поштоваоце?
Овим концертом завршавамо грозницу љетњих путовања. Следи припрема , улазак у студио и негдје до Нове године битће реализација новог музичког пројекта. Већ имамо издвојених неколико пјесама, које ћемо отпејват. Онда следује техничка обрада, тако да нови албум можете очекивати трећег или почетом четвтог мјесеца наредне године. За разлику од неких претходних албума које су снимали људи који се баве програмирањем , овај албум имаће за мене посебну драж, из разлога зато што поред тога што на албуму свира и мој Звоне , све пјесме ће се изводити искључиво на живим инструментима што ме враћа у време почетка моје каријере.
Какав бисте савет дали младим рок музичарима који тек почињу да граде своју каријеру ?
Свако ко крене да се бави музком на било који начин мора познавати свој инструмент у душу, мора осјетити оно што његов инструмент носи у себи. Јер ако чује да неко свира боље од њега мора отић кући и вјежбат што више, јер само најбољи пролазе, а притом мора бит јако упоран да би успео и мора жртвоват све осим музике (друштво, изласке…) Само одрицањем и стрпљењем могу достићи оно што заправо желе, што значи да када све то имаш савршено можеш бит сигуран да пјесма с којом излазиш ван може бит на узлазном путу. Јер , ако се деси , да с том пјесмом паднеш нема више шанси. Такође је важно имати добру екипу која ће стати иза тог пројекта , јер добар тимски рад значи успјех.
Нишлије је Бебек на почетку концерта поздравио песмом ,,На задњем седишту мога аута“ , што је одушевило публику која је певала у сав глас.
Какви су Ваши устисци са вечерашњег наступа ?
Морам признат сада након свега , да сам послије 25 година први пут вечерас осјетио једну врсту треме, али након овакве атмосфере и добродошлице од стране нишке публике , осјећам се као да сам направио неку велику животну побједу. Драго ми је да смо овдје у Нишу направили један коцерт за памћење.
Након утисака Жељка Бебека о концерту , за наш портал своје виђење концерта и нишке публике изнео је и најмађи члан бенда Звонимир Бебек.
Када сам на првом концетру 25. јула (који нам је прекинула киша ) изашао на бину и осјетио количну енергије од стране публике, било ми је јако жао што је концерт прекинут. Једва сам чекао, да поновимо сусрет са нишком публиком. Дубоко сам вјеоровао, да ће бити исти осјећај као и први пут, али након свега вечерас могу да кажем да ћу овај наступ памтити не само по атмосфери већ и по томе колико је било публике различитих година.
Какав је осећај бити раме уз раме са оцем као фронтменом групе ?
Ми смо већ двије године заједно и могу рећ да ме је пуноправно прихватио као и остале чланове бенда и обојица уживамо у томе што радимо за публику. Истиче Звонимир Бебек.
Као прави домаћíни, након разговора, испратили смо наше госте и пожелели им срећан пут, радујући се неком наредном сусрету на обострано задовољство по изласку новог цд-а.