Богојављење, једно од петнаест највећих празника које прослављају верници. 19. јануара завршава се период тзв. „некрштених дана“, а у ноћ уочи празника, по народном веровању, отварају се небеса и на њима се указује Бог у свој својој величини.
Отварање небеса и појаву Бога на Богојављење, по овом веровању, везује се за испуњење жеље (под условом да је једина).
У глуво доба, каже се: ветар престаје да дува, реке и потоци се заустављају и претварају у вино, воденице престају да раде, а цео свемир утоне у тишину.
Богојављенска ноћ је везана и за многе ритуалне радње, магијске обреде и гатања који су се у неким срединама одржале и до данас.
У појединим деловима Србије, девојке или жене одлазе на извор пре свитања да захвате воду. Оно што је битно је да нико, или ништа пре тога није узимало воду. Односно да она буде „неначета“.
У извор или текућу воду, баца се, том приликом зрневље пшенице или кукуруза уз речи: „како иде вода, тако да код нас иде берићет“, да би се потом враћале кући са водом у коју је потопљен босиљак. Бацање босиљка у потоке, реке и изворе је обичај који се одржава и данас у селима источне Србије, и верује се да се тако „свети вода“.
Освећењем куће на Крстовдан и воде на Богојављење по народном схватању очишћени су сви зли духови и нечисте силе које су лебделе око куће у периоду „некштених дана“ или „некрштенаца“ од Божића, до Богојављења
Пливање за Богојављенски крст
На Богојављење се вади крст из воде. Овај обичај, који је усвојила и црква потиче из многобожачког времена када је један од становника заједнице жртвован воденом демону, односно бивао удављен.
Црква је овај прастари обичај заменила бацањем крста у воду, при чему крст симболише људску жртву, сматрају поједини истраживачи. Некада се јавно свећење водом у градовима обављало на раскрсницама где је постављан сто од леда, и на њему исти такав крст. Око стола су биле поређане посуде са водом која би била подељене народу након освећења од стране свештеника. Након тог чина, сви су одлазили, а сто и крст су остављани да се сами истопе.
Богојављенска вода
Веровање у чудотворну и лековиту моћ богојављенске воде и данас је широко распрострањено. Каже се да ова вода „не може да се уквари“, односно: не може да се устоји иако стоји у флашама током читаве године.
Народ верује да богојављенска вода може да лечи одређене болести, али и да „окрепи дух“ у тешким животним ситуацијама. Некада се упражњавало да свако од укућана попије по три гутљаја ове воде стојећи на секири да би током читаве године били „здрави као челик“.
Богојављенска вода се у неким деловима северне Србије укопава на четири краја њиве, да њиву не би „тукао град“. Овом водом се залије и чокот винограда, потопи нешто зрна пшенице или кукуруза да би боље рађало семе.
У Срему се верује да ће из ове водице, ако се чува дванаест година, процеветати бели цвет. Освећена вода се даје болесницима током године када нису у могућности да оду у цркву на причест. Због веровања да не може да се „уквари“ у неким деловима Србије убацује се и у бунар да би се вода за пиће прочистила.
Обичаји
На Богојављење се такође гата пазећи на различита знамења током дана. Најраспростањенији такав обичај јесте у вези предвиђања временских прилика током предстојеће године. Такође, гатањем су се бавиле девојке, верујући да ће на дан отварања небеса угледати момка за кога ће се удати.
У Тимочкој крајини, на овај дан, излива се олово у воду. У ликовима разливених фигура у води, покушава се одгонетнути ко је „тај суђени“ за кога ће се удати.
Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован.
Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим“. Исус му на то одговори: „Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду“.
После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: „Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи“.
Тако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности. Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање.
Такође, Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха. На Крстовдан (уочи Богојављења), као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму, или у порти храма.
