Будућност пољопривредника је у производним капацитетима, у субвенцијама које даје држава али и локална самоуправа по чему се Град Ниш налази на трећем месту у Србији са издвојених 70 милиона динара у градском буџету за ову врсту помоћи, али пројектима у овој области, закључено је на састанку помоћника министра пољопривреде у Влади Републике Србије Александром Богићевићем са градоначелницом Ниша Драганом Сотировски. Састанку у Градској кући присуствовао је и градски већник Слободан Ранђеловић, ресорно задужен за пољопривреду. Било је речи и организацији сајма вина или ракије који би Град организовао у сарадњи са државом.
“Град Ниш је, у доносу на претходни период, сада много више уложио у пољопривреду, што се види и по новцу који је у буџету опредељен за ову годину, а ради се о 70 милиона динара. Уз Београд и Шабац који имају и веће буџете, Ниш је трећи град у Србији по буџету за пољопривреду јер се улажу озбиљна средства и види се да озбиљан рад где је градоначелница уложила велики напор. Показала је доста разумевања за попљопривреднике и надамо се да ће новац намењен њима у градској каси бит ии већи”, казао је Александар Богићевић.
Он је додао да је на састанку доста времена посвећено пролемима са којима се срећу пољопривредници не само у овом крају већ у целој Србији.
“Оно што недостаје и на чему морамо радити у будућности су прерадни капацитети. Нажалост Србија је земља која највише извози сировину која је и најевтинија. Немамо затворен круг целог процеса од производње до прераде а то је оно што нам је потребно а на чему ради и Влада и ресорно министарство.Када тај круг буде затворен пољопривредни произвођачи ће имати и већу финансијску добит. Прерађени производи су доста скупљи и то је нешто на чему сви морамо да радимо и да подижемо у свим деловима Србије производне капацитете јер је то будућност. Онда нећемо долазити до ситуације да не знамо шта да радимо када нам искрсну проблеми са пољопривредним производима. Тога неће бити када будемо имали хладњачеи прераду, казао је Богићевић.
Било речи и о пројектима који могу овде да се ураде.
“Министарство, градови и општине све чини својим мерама и субвенцијама да помогне пољопривредницима али им је потребна и едукација да процес производње прошире и да га употпуне са прерадом”, истако је Богићевић.
Додао је да се последњих три до четири године ради на томе да се успостави вертикала у сарадњи између Републике, градова и општина и пољопривредних стручних служби јер су оне носилац знања и контакта са произвођачима на терену.
Градски већник ресороно задужен за пољопривреду Слободан Ранђеловић је истако да су субвенције ове године биле најуспешније јер је издвојено 70 милиона динара за то.
“Највећи део новца смо већ утрошили. Остале су још две мере које су отворене. Једна мера се односи на кредитну подршку и она је до 15.септембра, а где се може узити максимално милион и 250 хиљада динара. Уколико је кредит на пет година 30 посто од главнице и 8 посто камате плаћа град а остало пољопривредник. Већ имамо 8 пољопривредника који су се одлучили за ову меру. Они су купили тракторе.Друга мера која је остала је вештачко осемењавање која траје до 15.октобра. Заинтересовани пољпривредници за ову меру добијају по сваком грлу узима по 2.000 динара али може да се аплицира за више грла.До сада за ову меру имамо око 240 пријава али биће их више и очекујемо да нам се јави око 250 заинтересованих пољопривредника за ову меру”, казао је градски већник Слободан Ранђеловић.
