Србија и њена војска имају разлога да буду поносне на своје војно здравство и његову традицију дугу 182 године. Она је почела далеке 1839. године, 30. јула када је у Главном војном штабу постављен први штабни доктор.
У Нишу највеће заслуге за организацију здравствене службе, нарочито у првој деценији после ослобођења од турске власти, имао је Војни санитет Србије. Овогодишњи Дан санитетске службе обележен је на традиционалан начин полагањем венаца на споменике у кругу Војне болнице, спомен пирамиди која је посвећена пацијентима који нису успели да победе епидемују дифуса, споменику др Владану Ђорђевићу на чији је предлог основана Војна болница у Нишу а он је био њен први управник и на Спомен плочу посвећену руским лекарима и медицинским сестрама погинулим у Првом светском рату. Венце су положили представници Војне болнице, Руског хуманитраног центра, Градске општине Пантелеј, чланови Удружења потомака рада од 1912. до 1920, Коло српских сестара и многи други.
“На данашњи дан је постављен штабни доктор, Војвођанин пореклом, др Емерих Линдермајер који је убрзо постао и шеф Санитета.Учинио је велике ствари за санитетску службу, основао је многих војних болести, борио се против епидемије, основао карантинску службу на граници, написо прву књигу о делу Санитетске службе. Човек огромне енергије”, казао је управник Војне болнице, пуковник др сци.мед. Вељко Милић.
Значај Санитетске службе је огроман. Она је дала, учествујући у свим биткама од свог оснивања, огроман допринос у одбрани наше земље.
“Та борба се сада наставља у континуитету, а данас је пред Санитетском службом нешто другачија борба, али се она прилагођава свим условима и одговара свим изазовима. Тако смо се заједно са колегама и здравственим системом Србије прилагодили и преузели на себе велику одговорност да на разним местима, не само припадници Војне болнице, него цела Санитетска служба Србије укључи у борбу против пандемије са којом се боримо. Нажалост, та борба и даље траје, али, као и увек, морамо да победимо у тој борби”, истакао је управник Војне болнице, пуковник др сци.мед. Вељко Милић.
Он је додао да је Војна болница у два наврата била у режиму ковида. “Нажалост, за разлику од ратова, који имају своје почетке и своје крајеве, дане бојева, али и дане примирја, битка за људско здравље је непрекидна”, додао је Милић.
“Од самог почетака пандемије, припадници Војне болнице Ниш су извршили своје задатке. Збрињавали смо цивилне нон-ковид пацијенте, у два наврата формирали привремену Ковид болницу, преко својих припадника учествовали у раду Пољске болнице у Новом Пазару, Чаиру, Студентском дому, УКЦ Ниш, Лесковцу. Спроводили смо тестирања, организовали вакцинацију, вршили дезинфекцију. По образовању медицинари, а у души војници, наређења смо извршавали беспоговорно, убеђени да смо баш ту где морамо да будемо. Наравно, то нисмо могли без синхронизоване и благовремене помоћи, како наших војних, тако и цивилних структура. Лекови, кисеоник, опрема, нису смели да касне”, истиче пуковник др сци.мед. Вељко Милић.
О раду Војне болнице сведоче пацијенти, њихови претпостављени, али и команданти мировних операција УН и ЕУ у којима учествују санитетске екипе.
