Млади иноватор и студент производног машинства из Трстеника Стефан Унић (23) први пут прича о неким стварима за наш портал.
Стефан Унић са оправдањем носи титулу једног од најбољих младих иноватора у Србији.
У отвореном и једном опуштеном разговору са њим, сазнали смо јако пуно ствари о којима Стефан никада до сада није јавно говорио. Ово је ексклузивно
Шта у реалном животу значи бити “најпопуларнији млади иноватор у Србији”?
-Не осећам да сам битно другачији од својих вршњака. Још сам исти онај дечко који је из досаде кренуо да се такмичим и бавим иновацијама. Једина промена је у томе што ме сада више људи препознаје и често ме заустављају на улици с молбом да се сликамо. Ја се не бавим јавним послом, али сам јавна личност па им увек изађем у сусрет. (осмех)
Какав је осећај сазнање да сваку вашу реч на друштвеним мрежама прати више милион људи?
-Ја сам увек искрен, свака моја реч је на месту и знам своју одговорност коју имам.
Идол сте великом броју деце. Ко је вама био узор у детињству?
-Веровали или не ја нисам имао идола, можда зато што никада нисам био усмерен само у једном правцу и гледао у једном смеру. Увек сам гледао на десет различитих страна и у десет различитих смерова, шта бих све могао да радим и чиме да се бавим. Ако сам се на неког угледао, то је мој брат, који је увек био паметан.
Мислите ли да би ваш животни пут кренуо другим правцем да сте успели да упишете Факултет драмских уметности, што вам је била жеља?
-Није ми било суђено да упишем глуму (осмех). Али шта да се ради, живот је непредвидив и пун препрека.
Када би се Стефане снимао филм о вашем животу, ко би играо главну улогу,Кога сматрате највећом конкуренцијом?
-Ја не бих дозволио да се снима филм о мом животу. Ништа. Недам се ја да ме ишта изнервира.
Кога сматрате највећом конкуренцијом?
-Не гледам ствари на тај начин. Свако ради оно што га занима и у чему је добар. Чак и ако се бави истим садржајем, сама његова личност учиниће да крајњи резултат буде другачији. У Србији не постоји други млади иноватор, једино ја, тако да немам конкуренцију и да хоћу, ако се то уопште и може назвати конкуренцијом. Пошто бити млади иноватор није занимање, већ хоби
.Живот вас је учио да упознајете врло важне људе. Верујете ли у судбинске везе међу људима?
-Апсолутно! И захваљујем судбини која ме чува дан данас. Она је много јача и од мене, и од вас, и од наших пријатеља и другара. Ја својим понашањем, размишљањем, право да вам кажем, мислим за себе да сам частан дечак. Да тако живим и понашам се према пријатељима и другарима.
Имате ли девојку, које критеријуме треба да испуне?
Немам, али све заинтересоване могу да се јаве. Да буду слатке… (смех)
Који циљ сте задали себи до краја ове године?
– Само један циљ. Да се лепо проведем док радим оно што волим.
Ви сте Стефане посебна личност на јавној сцени. Ко је заслужан за то какви сте?
-Једна особа која није више са нама. Она ме је научила прва слова, бројеве и кораке. Јако сте ме дирнули када сте ме ово питали. Емоције су прорадиле, јако ми је тешко да причам о томе. Само бих желео да је видим срећну и здраву каква је некада била. Сада више није са нама, а ја сам сам овде са великом празнином у срцу. Васпитан сам да не оптерећујем друге људе својим проблемима, трудим се да све решавам сам и да се достојанствено носим са не баш лепим периодима у животу који нам се свима нама дешавају
Популарни сте и познати ширем аудиторијуму. Да ли за себе мислите да сте звезде?
-Не, ја сам обичан и нормалан човек. Сваки труд нормалног човека који је изложен погледима јавности јесте да остане нормалан. Многе јавне личности то не знају. Бављење науком и иновацијама је пролазног карактера, мало је остало записа иза вас. Немам жељу да будем звезда јер просто у околностима у којима живим то нисам. То би можда могло на Западу, па да то све прате и друге ствари, а то овде немам. Највише ми прија што сам нормалан.
Данас се сви жале на тешка финасијска стања. Да ли сте и ви међу њима. Да ли би сте ушли у ријалити због тога?
-Ја не могу да анализирам ту ситуацију, знам да је тешка свима па и мени. Свакако ми је тешка. Просто наука данас није у успешној земљи, економско јакој, која би могла да буде доживљена као база и као надградња, онда шта ћемо сналазимо се.
За крај овог интервјууа. Која би била ваша порука?
-Немам неку одређену поруку. Али бих поручио свима да верују у себе, шире љубав и упрокос овим препрекама које нам живот носи, мислим на пандемију, да успеју да остану психички јаки. Када нас много горе ствари у животу нису сломиле, неће ни ова пандемија. Изаћићемо сви ми као победници, верујте ми.
