Јучерашња седница Скупштине Града Ниша, поред одлуке које су донешене, још једном је грађанима и грађанима Ниша показао вашар таштине и самодопадности дела опозиције, који са лакоћом и лакоћом, безопасности својим понашањем урушавају достојанство овог скупштинског дома. Понашање које је упитно за било које јавно место, неукусно чак и за кафић или плажу.
И поред чиненице да су већ у директном ТВ преносу и да их слика неколико камера, господин др Милић и господин Алихоџић се досликује, стримују, фрејмују.. мобилним телефонима, устају са својих кадрова. њих за говорницом, али и када није. У овом егзибиционизму се придружују им се и одборници других опозиционих одборничких група.
Такозвани селфи феномен (енг. ТХЕ СЕЛФИЕ ПХЕНОМЕНОН), са друштвених мрежа стигао је у Скупштину Града Ниша. Иначе, овај феномен је у анализама и истраживањима психолога и психијатара широм света представљен као вијација на нормално понашање, „то је аутоматска радња сликања себе у доста ситуације на којој се налазимо и налазимо се у коме се налазимо. реакцију околине која нас избегава или не примењује јер ради исто што и ми“. Студије су показале да се овај феномен тешко јавља код адолесцената свих категорија.
Ово смо јуче видели у Скупштини Града Ниша, а чули смо хвалоспеве о себи самима, јер сем њих, њихове успехе у Градској општини Медијана нико други и не види. Успели су да укину комисију у којој је председник имао 30.000 динара донације, а чланови по 20.000 динара, да би основали комисију где председник има 70.000 динара накнаде, а чланови00. Успели су да укину све културне манифестације које су годинама организоване. Све је то зачињено „добронамерном“ демагогијом о великим уштедама и бризи за децу Медијане.
Резиме ставова опозиције са јучерашње седнице по тачкама у најкраћем би био:
– Порез на имовину не треба да се плаћа;
– Јавни превоз треба да буде бесплатан за све;
– Не треба помоћи радницима пропалих друштвених предузећа, већ их терати на суд да још 20 година траже своја права. Чак и када је та помоћ апсолутно добровољно, нико није приморан да се узме;
– Иницијатива да се обезбеде бесплатне књиге ђацима у Нишу.
Заједнички именик свих ових ставова је јефтина демагогија и сваком човеку је то више него јасно. Нарочито је лицемерно подизање друштвених група грађана, рачунање колико би књига било купљено за новац којим се помаже људима које су баш они унесрели мафијским приватизацијама.
