Данас је Савиндан, празник посвећен Светом Сави, који се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Данашњи празник установљен је за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. Као школска слава прослављао се до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти. После полувековне забране, од 1990. године поново се обележава као школска слава.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Његово световно име било је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
