Proslavljeni jugoslovenski glumac koji živi i radi u Prištini i Tirani Enver Petrovci, boravio je u Nišu na “Filmskim susretima” sa ekipom filama Radoša Bajića, “Braća po babine linije”
Dugo godina niste bili u Nišu, kakav je osećaj, kako Niš sada izleda?
Bio sam pre par godina kratko, ali samo u prolazu, privatno. Ali ovako i ovim povodom .. . baš dugo.. Niš se dosta promenio, lepši savremeniji, ali moram da priznam, nekao mi je bio više meraklijski ranije sa starim kafanama.. (osmeh).
Odakle saradnja sa Bajićem?
On mi je ponudio ulogu u filmu „Braća po babine linije“, ulogu Grujice, srpskog seljaka i ja sam velikim zadovoljstvom prihvatio, bez razmišljanja, odnosno kada sam video scenario. Bio je to izazov vratiti se na srpsku filmsku scenu.
Kako živite u Prištini, posao?
Nažalost nema posla, nema interesovanja za kulturu ni malo. Osnovao sam privatno pozorište u kući moga oca „Očevo pozorište“, ali kao što sam već rekao, nema interesovanja, nema ni sredstava.
Iskustvo u Tirani?
U Tiranu sam otišao pre svega zbog jezika, to je bila moja prednost u potrazi za poslovnom srećom. Radim neke projekte i predajem, režiram. . Radi se. . .
Da li bi ste se vratili u Srbiju, Beograd?
Nažalost nemam više stan tamo, prodao sam ga, ali želja postoji i ako se ostavre neki uslaovi, zašto da ne? Ili barem na neko vreme . .Lepo je raditi u Srbiji.
Da li ste u kontaktu sa nekim od kolega iz bivše zemlje?
Rade Šerbedžija, sa njim sam najviše u kontaktu bio u toku mog izbeglištva, a i sada..
Kažu da Vam je neostvarena želja da igraete Mitketa u Koštani?
Uh da, to mi je velika želja i nije bitno da li će to biti Narodno pozorište u Beogradu ili u nekom drugom gradu Srbije. Živim za taj dan i nadam se da će mi se želja ispuniti.
Komentariši post