Да бу изашла у сусрет деци која су доживела неку врсту насиља Сигурна кућа у Нишу ће током следеће године проширити своју делатност терапеутским радом са том децом.
“У питању је делатнот која је потпуно одвојена од Сигурне куће а подразумева терапеутски рад са децом која су доживела неки од облика насиља. То неће бити прихватилиште нити ће та деца остајати дуже код нас. Рада са децом биће саветодавног типа. Покриваћемо територију југоисточне Србије. Успоставићемо сарадњу и са стручним службама и наставницима основних школа. Биће проширена сарадња и са Домом здравља као и Полицијском управом”, каже Соња Шћекић, директорка Сигурне куће у Нишу.
Едукација је потребна на свим нивоима а помоћ ће бити пружана и родитељима како би знали како да се понашају уколико њихово дете доживи неки облик насиља. Биће речи и о томе како да се насиље над децом спречи.О томе је било речи и на трибини “Заштитимо децу” коју је организовала Сигурна кућа а била је намењена наставницима, психолозима и педагозима нишких основних школа.
Потребу за оваквим радом са децом недавно је потврдио и догађај који је узнемирио нишку па и ширу јавност. Наиме, васпитач В.П. запослен у Дечијем културном центру у Нишу се сумњичи да је полно узнемиравао петогодишњу девојчицу. Основни суд у Нишу је због ове сумње одредио притвор васпитачу од 30 дана. То је тек један у низу наслова који се могу наћи у медијима а односи се на насиље над децом. Најтеже је сексуално. Насиље над децом праћено је предрасудом да о томе треба цутати.
“Уколико се деси да дете доживи неку врсту насиља, а најтеже је сексуално насиље, родитељ не треба да пачини. Детету је у том тренутку потребно разумевање и подршка.Није потребно оптуживати га због нечега јер се оно и само у том тренутку осећа на неки начин кривим”, објашњава Соња Шћекић.
У теже облике насиља над децом сврставају се и злостављање и занемаривање деце. Све учесталије је вршњачко али и дигитално насиље.