На данашњи дан 1891. године рођена је Диана Будисављевић, жена која је у Другом светском рату спасла преко 12.000 деце из логора у Независној Држави Хрватској.
Диана Обексер рођена је у Аустрији, у граду Инсбруку. Пре удаје за свог супруга, доктора Јулија Будисављевића, радила је као медицинска сестра. Брачни пар се 1919. године преселио у Загреб, када је њен супруг добио место професора на Универзитету у Загребу.
Током Другог светског рата у Краљевини Југославији, нацистички оријентисани хрвати започели су кампању против Срба, Јевреја и Рома.
То је узроковало отварајне многобројних логора у Хрватској. Када је Диана Будисављевић чула о тортури деце у концентрационом логору Лобор током октобра 1941. године, она је, заједно са Марком Видаковићем и Ђуром Вукосављевићем, покренула кампању под називом “Акција Дијане Будисављевић”.
Акција је подразумевала спашавање и збрињавање српске деце и жена из бројних логора, укључујући и најозлоглашенији међу њима – Јасеновац.
Године 1942. Диана је добила писмену дозволу да изведе децу из логора Стара Градишка. Исте године је уз помоћ министра за социјална питања успела да децу одведе у Загреб, Јастребарско и Сисак. После тога је лично учествовала у спашавању деце из кампова Млака, Јабланац и Јасеновац, обучена у униформу медицинске сестре Црвеног Крста.
У овој акцији спашено је преко 6.000 деце, која су смештена у хранитељске породице.
У време ових акција Диана је почела да води дневник о спашавању деце из нацистичких логора. Према њеном дневнику, иницијатива у почетку није наишла на одазив, првенствено због страха од омазде.
Диана је, и поред свих потешкоћа на које је наилазила, успевала да наиђе на још добрих људи који су чинили да прикупљена помоћ увек дође у руке онима којима је била потребна.
Спашена деца била су смештена на различитим местима, нека од њих су била смештена у хранитељске породице, нека у објектима католичке цркве што је Диани допустила Хрватско надбискупија, а нека деца су завршавала у објектима који су били оскудног изгледа, али оно што је најважније била су сигурна.
Диана је током акције водила картотеку о деци, како би сачувала њихове податке. Надајући се да ће она једног дана бити враћена својим биолошким породицама. Ипак, крајем маја 1945. два агента ОЗНЕ одузимају Дијани албуме са фотографијама деце, а по налогу Министарства социјалне политике Хрватске одузета јој је и целокупна картотека, иако идентификација и репатриција нису биле завршене.
Диана је Министарству понудила да помогне са даљом идентификацијом деце, али та понуда није прхваћена.
Од 15.536 деце које је Диана Будисављевић спасила током Другог светског рата, 3.254 је умрло током или недуго након спашавања, измучени, гладни и болесни, док је више од 12.000 преживело рат. У току акција спашавања, убијено је 11 чланова Дијаниног тима. И она сама је много ризиковала да би помогла српској деци. Обилазећи логоре и сама се заразила болестима које су харале и односиле дечије животе. Прележала је чак и тифус.
После рата ова херојина је скоро потпуно заборављена. У Југославији није јавно поменута деценијама, пре свега због тога што власт након рата није гледала на њу благонаклоно, као на хероја рата. Диана је са супругом живела у Загребу до 1972. године када су се преселили назад у Инсбрук. Од краја рата није говорила о својој акцији спашавања и до своје смрти, 1978. године, се није опоравила од последица обиласка логора.
“Дневник Диане Будисављевић 1941-1945” издат је у Загребу 2003. године и сачињен је од 388 преведених записа са немачког. У записима је Дијана описивала услове у којима су се налазила деца логораши, њихова мучења, страдања и умирања, свој страх за децу, али и за себе.
Осим тога, Диана је записивала и сусрете и разговоре са неким од највећих ратних злочинаца тог времена, одговорних за геноцид у НДХ. Овај дневник био је и окидач за значајније интересовање за лик Диане Будисављевић и за њене хумане подвиге.
Прошле године објављен је и филм који носи име “Дневник Диане Будисављевић”, који је био апсолутни победник Пулског филмског фестивала 2019. године.
