Прошло је 30 година од када је глобална мрежа међусобно повезаних информација, позната као Wорлд Wиде Wеб, угледала светло дана. Да ли сте знали да приоритет ове мреже није био да људима олакша приступ документима на интернету? Улога сајта била је потпуно другачија.
Наиме, сајт је требао да олакша рад запосленима у ЦЕРН-у, Европској организацији за нуклеарна истраживања, у Швајцарској. Ипак, то није био једини разлог стварања мреже. О томе сведочи Тимоти Бернерс-Ли, отац првобитног сајта.
Први пут у осамдесетим годинама 20. века, Бернерс-Ли је почео да ствара систем који ће омогућити једноставан приступ документима и њихово прегледање на интернету. У то време Бернерс-Ли је био један од запослених у ЦЕРН-у. Мрежа није била једина идеја која му је пала на памет. Он и његове колеге су желели да повежу документа и другим, алтернативним начинима, али се показало да су та решења превише компликована.
Да би уопште тако нешто функционисало, појединац је морао имати много техничког знања и овладати детаљно разрађеним знаковним језиком. То би прилично смањило круг људи који би се користили мрежом. „Схватио сам да треба створити нешто што би људима омогућило да раде ствари на свој начин”, рекао је Бернерс-Ли.
Коначно, 12. марта 1989. године, Бернерс-Ли је поставио темеље Wорлд Wиде Wеб-а, који је радио помоћу хиперлинкова које и данас користимо. Они су се налазили и у текстуалним документима, и на мрежи. Када данас некоме кажете да кликне на линк који сте му послали, заправо, шаљете му хиперлинк. Линк је универзалан и може се отворити на било којем уређају и у било којем оперативном систему. Хипертекстуални линк може бити креиран прилично једноставно, за било шта и за било кога.
Дакле, хиперлинкови су кључни за мрежу. Међутим, како функционише овакав сајт? – Замислите га као сажетак информација које нису на једном месту. Према томе, могао би се назвати децентрализованим системом. Захваљујући томе, свако може да креира страницу, притом не мора имати посебну дозволу. Поред тога, отворени стандарди гарантују да је сајт доступан свима, а не да га контролишу само неколико великих фирми или земаља.
Творац прве веб-странице никада није помишљао се од свог изума обогати, тако што ће мрежа учинити доступном само онима који су спремни да за њу плате. Захваљући управо изумитељу, мрежа је данас потпуно слободна и доступна свима. Бернерс-Ли се од почетка борио да сајт учини бесплатним за свакога. Требало му је 18 месеци да убеди ЦЕРН да не наплаћује услугу коришћења мреже. Захваљујући овој одлуци и убрзо након креирања мреже, уследила је експанзија веб-страница. Наиме, године 1994. било је чак 10.000 веб-страница, а данас их има преко милијарду.
Како би свет функционисао да није било оваквог изума? Можемо се сетити многих добрих страна и користи које нам интернет нуди. Генијални Бернерс-Ли је креирањем ове мреже направио револуционарни искорак у рачунарским наукама. Међутим, подједнако је значајно и то што се великодушан творац интернета борио за права других – желео је да сви људи имају користи од његове идеје и у томе је и успео. Овиме је задужио све нас који се вебом редовно служимо.
