Годишње на радном месту живот изгуби између 50 до 60 радника у Србији, најчешће на грађевини и нискоградњи, а број оних који одлазе на боловање се повећава док је приметно и повећање броја радника који одлазе у инвалидску пензију.
Само у првих седам месеци ове године забележено је 26 смртних случајева на радном месту што указује на повећање овог броја, чуло се, између осталог на радионици „Здравље и безбедност на раду“ која је одржана у Савезу самосталних синдиката града Ниша који је са Савезом самосталних синдиката Србије и њен организатор а покровитељ је Амерички центар за мађеународну радничку солидарност. Чињеница је да свет капитала у борби за профитом једноставно занемарује оно што је битно, здрава животна средина а самим тим и здрава радна средина, а овај проблем се додатно усложњава и великим бројем радника који раде на црно и нису довољно обучени за послове које обављају. Зоран Михајловић, секретар Савеза самосталних синдиката Србије истиче да ситуација у Србији када се ради о заштити радника на радном месту није сјајна.
„ Имамо добар Закон али је проблем у томе што се он не поштује, што немамо довољан број инспектора рада, што је њихова ингиренција мала као и казне. Послодавцима се више исплати да плаћају казне него да се придржавају прописаних мера.
За ово пола године имамо више смртних случајева и тешких повреда на раду него што је то било прошле године. Наравно корона је учинила своје па смо задњих годину и по дана имали специфичну ситуацију повећаног рада на црно. То је условило још већи број повреда. Морамо да подигнемо мало глас и да упозоримо да оваква ситуација није прихватљива. Само здрав радник доноси већи профит и послодавац мора да буде на страни радника“, казао је Михајловић.
Према његовим речима недостатак радне снаге у области грађевине и нискоградње доводи до тога да се запошљавају радници из других земаља. Они нису довољно обучени. У тим срединама се и дешавају повреде па и смртни случајеви, сматра Михајловић.
Оливера Бобић, председник Савеза самосталних синдиката града Ниша истиче да је чињеница да послодавци улагања у безбедност и здравље на раду не третирају као инвестицију како би имали здраве и продуктивне раднике већ то и даље третирају као непотребан трошак. Ни код самих радника свест о овој теми није на високом нивоу јер су под притиском борбе за егзистенцију.
„Град Ниш није на неком завидном нивоу као ни цела Србија када говоримо о овом проблему који је пандемија ЦОВИД-а 19 још више оголила. Имали смо ситуацију да су на почетку пандемије људи били свесни да се не предузимају мере које би заштитиле њихово здравље и безбедност и били су принуђени да сами предузму неке активности како би на то указали као што је, рецимо, обустава рада“, каже Оливера Бобић.
И она проблем у решавању ове ситуације види у неадекватном спровођењу закона.
„Казне за непоштовање мера постоје и оне се у неком инспекцијском раду изрекну, поднесу се прекршајне пријаве али у принципу оне или застаревају или се завршавају неким казнама испод сваког законског минимума и не постиже се никакв ефекат. То послодавце сигурно неће уплашити. Када будемо почели да спроводимо казнене мере које су прописане и ако није циљ да се послодавцима тим казнама угрози пословање, радници ће бити заштићенији“, каже Бобић.
Професор др Јовица Јовановић са Медицинског факултета, помоћник директора Завода за медицину рада
Биће речи о аеро загађењу, о електро смогу о загађењу нејонизујућем електромагнетним зрачењима, зрачењима услед базних стница, мобилних телефона, јонизујућем зрачењу, комуналне и индустријске буке на здравље радника и мерама заштите за сваки ризик.Биће речи и о загађењу вибрација као и сунчевом зрачењу.
Све је већи број је ђалби послодаваца на боловања радника а Медицина рада мора да да и мере заштите да би се смањила и боловања и одлазак у инвалидску пензију.
Када су у питању професионалне болести на водећем месту је вибрациона болест, на другом месту су болести локомоторног система, респираторне болести, професионлна бронхијална астма. Када је у питању одсуство са посла на водећем месту су малигне болести, кардиваскуларне и респираторне болести као и болести на раду.Када је у питању одлазак у инвалидску пензију на првом месту су малигне и кардиоваскуларне болести.
