2. април је светски дан особа са аутизмом. Подаци Светске здравствене организације показују да у свету једно од 160 деце има аутизам.
Шта је аутизам?
Аутизам је комплексан развојни поремећај који се углавном јавља током прве три године живота. Испољава се кроз проблеме у говору, мишљену, чулном опажању и несналажењу у социјалним ситуацијама. Због тога особе са аутизмом развијају другачији однос и понашање према спољашњем свету.
Сматра се да особе које имају овај поремећај углавном имају просечну или натпросечну интелигенцију и развијен говор и спадају у групу са Аспергер синдромом. Аутизам се не може излечити, али се правовременим постављањем дијагнозе, третманом, посебним методама и приступом детету и укључивањем детета у природно окружење вршњака може доста постићи.
Аутистичне особе имају тешкоће у комуникацији и социјалним односима. Њихово понашање обележава незаинтересованост за друге, механичко понављање појединих покрета или радњи, и неуобичајено везивање за неки предмет.
Аутистични поремећај обухвата аутизам Каннеровог типа, развојне психозе, атипични аутизам, Реттов синдром и друге свеобухватне поремећаје.
Код већине особа постоје неправилности у четири велика органска система: нервни, имунолошки, ендокрини и дигестивни систем.
Особе са аутизмом имају идентичне људске вредности, као и било ко други и према томе имају иста људска права, као и друге особе са инвалидитетом.
Због комплексности њихових потреба, они припадају посебно осетљивој групи људи, чак и међу људима са инвалидитетом. Ниједна особа са аутизмом не би требало да буде ускраћена у слободном развоју живота.
Статистике показују да је аутизам учесталији код дечака, него код девојчица, и да нема везе са социјалним и економским статусом, као ни са расном пропадношћу. Може се десити било коме.
Први знакови аутизма код деце:
не пружа контакт очима (нпр. код храњења, али и избегава очни контакт с родитељима и другим људима у својој околини),
може показивати приврженост само једној особи нпр. мајци, оцу, сестри, брату или некој другој особи с којом се осећа сигурно (постоји могућност али није правило), тешко навикавање на обављање нужде,
не узвраћа осмех,не реагује на своје име или на глас блиске особе,
не прати погледом предмет који му показујете, не користи никакве покрете за комуницирање,
не започиње мажење нити реагује на мажење, не имитира покрете и изразе лица родитеља,
не показује интерес или срећу при интеракцији с другима, неразумљив говор,
једнак однос према људима, животињама и стварима- дете које пати од аутизма једнако перципира све пред собом и једнако се односи према свему,
не успева да оцени ситуацију- нпр. не боји се да претрчи пут препуну аутомобила, али се боји или је агресиван у прост
Разбијање заблуда о аутизму:
аутизам није ментална болест, деца са аутизмом нису неваспитана деца са проблемима у понашању,
аутизам не настаје због емоционалне лишености и стреса.Не настаје због “хладних” родитеља који недовољно обраћају пажњу на своју децу, Како помоћи особама са аутизмом
Лек за аутизам до данас није пронађен. Упркос томе, пракса је показала да рана дијагностика, третман и укључивање у образовни процес могу помоћи. На тај начин развијају се социјалне и комуникационе вештине, па особе постају самосталније и могу да воде продуктивнији живот. Особе са аутизмом су емотивне и желе комуникацију. Уз добро окружење, које чине породица, школа и пријатељи, они могу учествовати у свакодневном животу. Такође, могу да се образују и могу да раде.
Кључ лежи у прихватању. Свако од нас треба да негује своје разлике и да прихвата туђе. Сви имају право да равноправно учествују у свакодневном животу, и не треба да се због својих разлика осећају лоше. На тај начин ће овај свет постати лепше место