Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006.године, а 21. март симболично је изабран за тај дан јер је у основи те болести присутност 3 хромозома уместо 2, на 21 хромозомском пару.
Специфичне физичке одлике детета са Дауновим синдромом су косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, угнута база носа, мала уста, широке шаке и кратки прсти.
На длановима особа са Дауновим синдромом може постојати такозвана бразда четири прста, то јест усек линија која се простире испод сва четири прста. Код ове деце уочљива је хипотонија мишића, као и хиперфлексибилност зглобова. Важно је напоменути да поред описаних и уочљивих физичких карактеристика на основу којих се може посумњати на Даунов синдром, коначна дијагноза мора да се заснива на анализи кариотипа ћелија. Даунов синдром представља најчешћи облик хромозомских аберација које доводе до интелектуалне ометености.
У литератури се најчешће наводи да старост мајке представља узрочник јављања описаних хромозомских аберација. Према новијим истраживањима, 20 до 30 одсто деце са Дауновим синдромом рађају жене старије од 35 година, што не значи да и родиљи млађе животне доби не могу бити под ризиком.
Код особа са Дауновим синдромом повећан је ризик од настанка леукемије, веома често присутне су аномалије срца (40 одсто), поремећаји рада органа за варење (сужење једњака) и штитасте жљезде.
Ове особе подложније су инфекцијама грла, носа и уха (упала средњег уха), које могу да угрозе слух детета, што се негативно одражава и на развој говора. Висок и сужен непчани лук, мала усна дупља, увећан језик и хипотоничност у комбинацији са већ поменутим оштећењем слуха доводе до тешкоћа у артикулацији.
Говор се развија спорије, с тим да је разумевање увек боље развијено у односу на експресивни говор. Ниво интелектуалног функционисања особа са Дауновим синдромом креће се од тешке до лаке интелектуалне ометености, а највећи број њих функционише на нивоу умерене интелектуалне ометености. Имају ограничене могућности одржавања пажње, снижен капацитет краткорочне меморије, редуковану способност формирања и употребе стратегије решавања проблема, тешкоће у разумевању апстрактних појмова и концепата, као и комплексних социјалних односа.
Раном интервенцијом, која подразумева рад дефектолога и других стручњака, усмереном на децу до три године живота, у значајној мери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције, односе се на пружање активне подршке целој породици у виду информисања, саветодавног рада и практичне обуке. Већина деце са Дауновим синдромом у периоду раног детињства ређе остварује интеракције са родитељима и слабије одговара на подстицаје, али истрајност на њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте.
Начин на који је дете са Дауновим синдромом прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вештина и успешније уклапање у социјално окружење.
Подршка шире друштвене заједнице, неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. Деца са Дауновим синдромом могу бити укључена у предшколске установе у оквиру развојне групе за децу са сметњама у развоју или у редовне групе уз одговарајућа прилагођавања и подршку дефектолога. Некада су ова деца, као и малишани са интелектуалном ометеношћу друге етиологије, похађала наставу искључиво у школама за децу са сметњама у развоју. Данас постоји могућност да се укључе у васпитно-образовни процес и у редовним школама, али само уколико она може да обезбеди потребна прилагођавања и одговарајућу подршку. Без наведених предуслова, неће се развити сви дететови потенцијали, а могуће је и јављање негативних последица социо-емоционалне природе.
ССП: Особе са Дауновим синдромом треба да добију социјалну заштиту по аутоматизму
Странка Слободе и Правде подржава предлог да Даунов синдром буде признато телесно оштећење од 100 одсто по рођењу да би ове особе добиле право на законе из социјалне заштите по аутоматизму, као и петицију коју су родитељи покренули и предали надлежнима.
Поштовање различитости је један од основних приоритета сваког здравог друштва, наводи се у саопштењу.
„Особе са Дауновим синдромом нису самосталне, оне зависе од туђе помоћи. Могу сами да се обуку, али то није увек исправно урађено. Могу сами да једу, али не и да припреме храну, као ни да процене унос безбедне количине хране. Већина не зна да чита и пише, да користи телефон. Да препозна потенцијалну опасност. Нису је свесни, како по себе, тако ни за друге“, подсећа ССП.
