У наставку обележавања 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу одата је пошта погинулим ратницима из Врања и околине.
Говорећи о једном од најмрачнијих тренутака људске цивилизације, градоначелник Врања др Слободан Миленковић, рекао је да је једна од земаља која је највише пропатила и претрпела процентуално највеће губитке била наша Србија.
„Као нација, били смо на рубу опстанка, и демографски и егзистенцијално. Не нашом кривицом увучени у рат, у исцрпљујући сукоб, на шаховској табли чије су фигуре вукле велике силе, Србија је тражила место за своју независност. Своје место под кишобраном слободе. И та, слабашна Србија, успела је да изнедри неке од најсветлијих момената у нашој историји. Церска битка, Колубарска битка, пробој Солунског фронта, наше славне војсковође, Радомир Путник, Живојин Мишић, Степа Степановић, Петар Бојовић, Павле Јуришић Штурм, предмет су изучавања еминентних војних школа широм света. Србија се и у овом часу суочава са огромним притисцима, који превазилазе политичке оквире. И даље је на мети колевка нашег националног бића… Косово и Метохија.
Тренутак коме сведочимо захтева мудру и умерену политику како би сачували наш народ на светој земљи. Како би сачували наше православне светиње које су од праискона на Косову и Метохији. Уверен сам да ће државно руководство и овог пута одолети налетима великих сила да се такозвано “косовско питање” заувек реши. На штету нас, Срба. Као што смо кроз историју били на искушењу, више пута, и сада, када се судбина свих нас, наше деце, налази на прекретници, саборност и истина је на нашој страни. Чак и када смо мањина, истина је увек само једна. А то је одбрана оног што је наше. То је била водиља и стотинама хиљада храбрих предака који су бранили српство од освајача. Као што је рекао Арчибалд Рајс: “Ја верујем у будућност вашег народа.
Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство”. У том смислу, драги пријатељи, верујем да се сви заједно слажемо у једном: судбина јесте у нашим рукама, а ми никад више, робови бити нећемо“, истакао је градоначелник Врања др Слободан Миленковић. О страдању српског народа у Великом рату говорила је и Оливера Ђорђевић, председница Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године.
Венце су положили градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, заменик команданта Четврте бригаде Копнене војске пуковник Синиша Николић, председник градске општине Врањска Бања Драган Сентић са сарадницима, начелник Пчињског округа Срећко Пејковић, делегације ПУ Врање, Центра БИА Врање, Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, СУБНОР-а, Војних пензионера, Српских ратних ветерана, Покрета ветерана и омладине Српске напредне странке Врање.
Помен погинулима служио је владика врањски Пахомије са свештенством. У програму су наступили глумац врањског Позоришта Марко Петричевић и хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“.
