Светски дан особа са аутизмом обележава се 2. априла сваке године, подстичући државе чланице Организације уједињених нација да предузму мере за подизање свести о људима са спектар аутистичним поремећајем, укључујући аутизам и аспергеров синдром широм света.
Кажу да се 2 априла у свим градовима света обележава дан свесности о особама из спектра аутизма. тога дана недеље сви некако говоримо или ћутимо о тој непознаници и недовољно истраженој теми области званој аутизам. Медији ће тога дана заборавити на КОВИД 19. Путина, Зеленског Русију Украјну и све друго што заокупира пажњу наших суграђана, пријатеља, комсија, коелега, јавних личности и свих других сиром света нама знагих и незнаних ликова. Тоага дана читав свет биће у плавој боји а када прође и та недеља то плаветнило нестаце полако као нека магла а онда опет креће прича по старом медији опет о цовиду, Путину, Зеленском Русији Украјни комсије, пријатељи и сви они који су око нас некуд журе у неки нама непознат пут, пут за који ми није да немамо времена или желимо бити мимо света не није то већ ми живимо у свету званом аутизам и та плава боја живи са нама и уз нас не само 2 априла или 3 октобра она живи са нама 24/7/365 , није она увек палава она зна бити другачија али каква год даје она је нама нешо чаробно магично само је ми можемо видети на прави начим и ако ми то нисмо одабрали одабрала је она нас.
Ми због тога нетражимо да нас жале или још горе исмевају, омаловажавају ,окрећу главу стиде се што смо део њихове околине или део породице. Ми смо спремни прихватити и такве ствар. Нетражимо да видите то нешто наше плаво да говорите о нама само једном, двапута годишње већ желимо да знате да и ми можемо, хоћемо да будемо пуноправни са вама ми знамо да можемо бити добри у вашем свету корисн сапутници на том вашем путу на то имамо право зато немојте говорити о нама само 2 априла или 3 октобра већ сваки дан 365 дана јер наш плави свет није болест да престане већ стање које је ту а ми га нисмо бирали дај те нам руку , дајте нам времена да и ми стигнемо да видимо тај свет да прођемо тим вашим путем у који непрестано журите чим прође 2 април иили 3 октобар. Хоћемо да занамо колико нас има, Хоћемо и ми игралиште, Хоећемо и ми на утакмице, Хоћемо и ми у биоскоп, Хоћемо и ми да мама и тата иду на посао.
Аутизам је веома сложен развојни поремећај који се јавља током прве три године живота и углавном траје до краја живота. Његов специфичан узрок је још непознат. На основу чињеничних података, добијених научним истраживањем, данас знамо да аутизам није ретка појава, а уколико се у обзир узме цео спектар аутистичних поремећаја, ова врста поремећаја обухвата 0,6% укупне популације. Ово значи да у Европи постоји око 5 милиона особа са аутизмом.
Сматра се да особе које имају овај поремећај углавном имају просечну или натпросечну интелигенцију и развијен говор и спадају у групу са Аспергер синдромом. Аутизам се не може излечити, али се правовременим постављањем дијагнозе, третманом, посебним методама и приступом детету и укључивањем детета у природно окружење вршњака може доста постићи.
Аутистичне особе имају тешкоће у комуникацији и социјалним односима. Њихово понашање обележава незаинтересованост за друге, механичко понављање појединих покрета или радњи, и неуобичајено везивање за неки предмет.
Код већине особа постоје неправилности у четири велика органска система: нервни, имунолошки, ендокрини и дигестивни систем. Особе са аутизмом имају идентичне људске вредности, као и било ко други и према томе имају иста људска права, као и друге особе са инвалидитетом.
Због комплексности њихових потреба, они припадају посебно осетљивој групи људи, чак и међу људима са инвалидитетом. Ниједна особа са аутизмом не би требало да буде ускраћена у слободном развоју живота. Најбитније је бити подршка особама са аутизмом, а ту родитељи играју главну улогу.
„Деци са аутизмом треба омогућити све услове које имају и друга деца, без издвајања и дискриминације, како би се они понашали природно у свом окружењу“, поручују из нишког Дома здравља
