Како данас схватамо и да ли разумемо медије, не само као информацију и вест. Колико су медији утицајни, одговрни и професионални, и да ли нове технологије, друштвене мреже и њихов образац, пружају добар пример младима.
Појашњење нам је дала, др Марија Ранђеловић, српски педагог и књижевник, покретач многих иницијатива за бољи положај жена…
Посветили сте добар део свог радног века, а чини се и приватног, образовању младих и медијима, медијској култури. Можемо ли ту да видимо спону-паралелеу, између младих и медија?
Веома млада сам почела да радим. Била сам свега пар година старија од својих ученика. Све време сам се стручно усавршавала, да бих, на крају, пре пет година докторирала у области образовних политика. Да појасним, на имплементирању медијске писмености у образовни систем Србије, заступајући став да је креација медијске политике обавеза образовне политике и то на нивоу високошколских установа које се баве образовањем наставника.
У савременом друштву ниједно сазнање не постаје чињеница, ако није на неки начин, продуковано или посредовано медијима.
До потребе за оваквим истраживањем, дошла сам захваљујући бављењу педагогијом слободног времена и податком да медији заокупљују највећи део слободног времена деце и младих, са доминантим разонодним обрасцем понашања. Нарочито аудио и визуелни медији имају утицај на младе, јер кроз своје садржаје пружају моделе понашања. Тако масовни медији постају најснажнија васпитна сила кроз које се прожимају темељне вредности сваког друштва. Можемо слободно рећи да живимо у цивилизацији медија. Млади су у контакту са медијима 10,5 сати дневно.
Настава у складу са новонасталом Након толико искуства и сазнања, можемо да направимо закључак, или се још увек учи и истражује?
Још дуго ће се учити и истраживати. Развој националног курикулума усмереног на компетенције ученика, представља један од главних смерова образовне политике у европским земљама. Да би успешно одговорила изазовима развоја друштва знања, Европска унија је одредила осам темељних компетенција за целоживотно образовање. Образовна политика Србије их је прихватила, а једна од њих је и употреба информационо-комуникацијске технологије у раду, личном и друштвеном животу и комуникацији. Данашњи напредаку информационим технологијама, ширење нових дигиталних медија и образовних окружења, нужно предвиђају све већу важност медијске писмености, која се признаје као једна од кључних вештина у образовном систему скоро у целом свету. Медији су важан сегмент сваког друштвеног система, као преплет медијских вештина и комуникационих технологија и као простор у коме се комуницира. Обрађују све важне теме савременог света и зато је важно овладати њиховим језиком.
Факултет успешно организовао све Утичу ли медији и нове технологије, као шта је интернет, на образовање младих, генерално на наш живот?који су били предвиђени
Скоро и да нам све више одређују живот. Посебно су деца и млади изложени великом броју медијских порука, посредством индустрије забаве и поп-културе, које служе као средство површне социјализације. “Култура екрана“ у којој сви живе је и активна и интерактивна, а развија се помоћу екрана телевизора, рачунара, мобилних телефона, интерактивних игара, које се развијајумного брже, него наука о образовању и васпитању. Такав амбијент, деци и младима нуди интегрисану стварност у различитим медијским световима, услед чега долази до процеса “нестајања детињства“ или скраћивања овог периода. Унапређивање медијске писмености помогло би им да препознају како су вредности презентоване у мас-медијима и како се евалуира квалитет информације и релевантност.
Чини се, да је због сталних промена у систему школства, образовање младих у „шкрипцу“ и како ће се нвонастала ситуација, због вируса корона и учењем на даљину, одразити на квалитет едукације?
Актуелна пандемија, показала је да један од дугорочних стратешких циљева образовне политике, мора бити осмишљавање и организовање образовних програма специјалистичких, мастеридокторских студија из области образовних система. Пандемија нам је показала каква може бити футуристичка педагогија.
Мислим да се српска образовна власт, брзо и добро снашла у постејећим околностима које су уздрмале читав свет. О ефектима такве наставе је рано говорити. Њом ће се тек бавити светска стручна јавност.
Аутор сте многих радова о медијској култури. Шта то заправо значи?
С обзиром на то да живимо у информатичком амбијенту у ком доминирају технологија и медији, нужно се мења и културни систем друштва. Огроман је утицај медија на културу и у многим земљама све више се поставља питање увођења и осамостаљивање медијске културе као наставног предмета,чиме би дошло и до актуализације наставног плана и програма. То су већ учиниле Аустрија, Данска, Финска… Ми, још увек медијску културу, сврставамо уз српски језик, књижевност и језичку културу. Међутим, колико је важно образовање за медије, доказује и чињеница, да сваки медиј свој концепт заснива готово искључиво на сензацији, а деца и млади на том узрасту нису оспособљена да критички приступају одређеним информацијама, него их перципирају на непосредан начин, чак до личне идентификације.
Требају ли сви, не само они који су директно у медијима, да поведу рачуна о медијској пимености, да науче шта да прочитају, погледају, па и поитичари понекад да разумеју да неки од текстова није уперен протв њих лично, наравно ако није тенденциозан?
Медијима се мора признати велики утицај на формирање јавног мњења путем њихових уређивачких политика и утицаја на политику, чиме је могуће и вршење друштвеног притиска на одређене интересне групе. Мислим да сви постајемо свесни значаја медија, посебно они који су на јавним функцијама, што је нормално…
Тренутно сте директор Народног универзитета у Нишу. Какво сте ту искуство стекли. Шта то, рекао бих паралелно образовање, које понекад живот значи, пружа зантересованима или онима који су пропустили своју шансу за редовно образовање. Свесни смо да је у нашем окружењу све мање има оних занимања који су на свакодневно потербни. Занатлије и ….?
У својој каријери једнако сам посвећена формалном и неформалном образовању. Нисам била нарочито срећна када сам прешла у неформално, да бихму данас била потпуно посвећена, увидевши сав његов значај. Две године руководим једном од најстаријих установа за образовање одраслих и захвална сам животним околностима на томе, јер не бих знала какав све значај може имати један универзитет “за треће доба“ за оне који се нису снашли у транзицији и који у позним годинама живота треба да крену из почетка. Тај рад са посебно вулнерабилним категоријама друштва, од незапослених, затим особа са инвалидитетом, миграната, лицима лишених слободе итд.у потпуности ми јеу домену практичног открио све стране значаја образовања, од психолошког до терапеутског, којим се кроз каријеру нисам бавила.
Који је проценат жена на НУ и да ли њима посвећује већа пажња, мислим на жене које су доживеле неку своју личну причу и остале без средтсва за живот?
Сада смо започели један диван пројекат којим обухватамо читаву територију Републике Србије и у који смо укључили све истакнуте појединце и друштвено-одговорне компаније. Циљна група су нам четири категорије жена, и то:жене са инвалидитетом, мајке деце са инвалидитетом, жене са села и жене, преко 65 година старости.
Координатор пројекта је Данијела Малетић, посебно ангажована на афирмацији Закона о социјалном предузетништву. Очекујемо да ову обуку прође око две стотине жена. Такође. Потписали смо меморандум са Удружењем Ромкиња “Освит“,што подразумева едукацију њих четрдесетак… Радимо и оснажујемо жене знањем.
Такође НУ је познат и признат и по квалитеној обуци страних језика?
Посвећујемо велику пажњу и томе. На НУ Ниш, можете учити дивне језике света… Од кинеског, грчког, шпанског, јапанског, до оних који су и даље најтраженији, енглески, немачки и руски.
Планови, поред редовног посла Марија пише нешто лепо, нешто другачије, тако смо бар начули?
Да. Ових дана излази моја нова књига Оне су истрајале, која предтавља три стотине биографија жена које су дале свој допринос цивилизацији. Промоција ће бити одржанау хотелу Тонанти у Врњачкој Бањи, 23.октобра на конференцији Јака жена. Већ је велико интересовање и имам позиве из више градова, установа, невладиног сектора…
