Ка инклузивном одговору на пандемију: Утицај пандемије ЦОВИД-19 на положај особа са инвалидитетом у Србији и препоруке за остваривање и заштиту права ових особа у ситуацијама епидемиолошког ризика, НООИС, 2021. хттпс://www.осце.орг/ср/миссион-то-сербиа/482981
После више од месец дана од увођења ванредног стања због пандемије, Влада Србије је донела Уредбу којом је одобрено да деца са сметњама у развоју и аутизмом могу да се крећу у време полицијског часа у пратњи одрасле особе. То је била само једна од измена прописа до којих је дошло у време ванредног стања 2020, на интервенцију организација особа са инвалидитетом и независних институција за заштиту људских права, а у циљу поправљања положаја ове осетљиве групе. Владина Уредба о мерама за време ванредног стања у почетку није садржала посебне мере за осетљиве категорије становништва, па је мењана и допуњавана чак једанаест пута.
„Особе са инвалидитетом су биле заборављене и невидљиве на почетку пандемије“, каже др Дамјан Татић, аутор истраживања Утицај пандемије ЦОВИД-19 на положај особа са инвалидитетом у Србији, које је спровела Национална организација особа са инвалидитетом (НООИС) уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
Истраживање НООИС-а се бави здравственом и социјалном заштитом особа са инвалидитетом (ОСИ), као и условима за рад, образовање и информисање током пандемије. Засновано је на искуству представника/ца бројних организација особа са инвалидитетом, анализи поступања надлежних државних институција током пандемије ЦОВИД-19 и анализи постојеће правне регулативе. Истраживање је показало да „прописи и стратешки документи Републике Србије нису у довољној мери инклузивни“ према овом делу популације те да их је потребно изменити како би се побољшао положај особа из ове рањиве категорије у време пандемије и ванредног стања.
„Епидемија коронавируса и ванредно стање показали су многе празнине у одговорима државе у вези са особама са инвалидитетом. На почетку пандемије је изостао брзи и адекватан одговор здравственог система на потребе особа са инвалидитетом. Са друге стране, у сарадњи са државним институцијама и независним државним органима, током пандемије је постигнут и огроман напредак у спречавању многих проблема“, каже за Недељник извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић.
Здравствена заштита још неприступачнија током пандемије
Живот „под кључем“ у време ванредног стања представљао је посебан проблем за децу са аутизмом која тешко прихватају промене дневне рутине, што негативно утиче на њихову менталну сигурност и расположење.
Али нису само деца са аутизмом била угрожена. У бројним локалним заједницама, по увођењу ванредног стања, обустављено је или је доведено у питање функционисање дневних боравака и услуга, као и сервиса подршке за самосталан живот ОСИ. У проблему су се нашли запослени родитељи деце са различитим врстама инвалидитета која нису више одлазила у дневне боравке и школе, а коју није имао ко да чува. Проблем је настао и за децу са инвалидитетом која су по преласку на онлајн учење остала без уобичајене подршке у настави. Јавио се и проблем са дозволама за кретање особа које се брину о одраслима и деци са различитим врстама инвалидитета, као и о старим и непокретним лицима.
„Већ недовољно приступачан систем здравствене заштите постао је још неприступачнији за особе са инвалидитетом у време избијања пандемије“, док су кућна изолација, изостанак медицинске рехабилитације и недостатак терапија довели до погоршања здравственог стања многих особа из ове угрожене групе, констатује се у истраживању НООИС-а.
Чланице Организације за подршку женама са инвалидитетом из Ниша су тако остале ускраћене за физикалну терапију јер је тај део Клиничког центра био претворен у ковид болницу, док су у Врању били онемогућени гинеколошки прегледи зато што је хидраулична столица за прегледе остала у црвеној зони.
Бројни проблеми су регистровани и током лечења особа са инвалидитетом од ковида. „Систем здравствене заштите особа са инвалидитетом је проблематичан и без ковида, а велики проблем представља то што медицинско особље, нарочито у болницама, није обучено да им пружа адекватну помоћ. Сада због ковида пацијенти не могу да позову пријатеља или рођака да им помогне док леже у болници“, указују у Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије.
Представница овог центра, једна од учесница у истраживању, наводи да је у Јагодини преминула особа са повредом кичмене мождине која се од ковида лечила у болници. Лични асистент овог пацијента није могао да уђе у болницу па је он три дана провео без јела, пошто му сервирке нису помагале при исхрани већ су му само остављале храну. Пацијент је на сопствену одговорност напустио болницу и отишао на кућно лечење, међутим, убрзо је дошло до драстичног погоршања његовог здравственог стања, због чега је примљен у болницу у Ћуприји, где је и преминуо.
Без информација о ковиду на Брајевом писму
Током пандемије је и информисање особа са инвалидитетом било незадовољавајуће. Из републичке организације слепих указују да „на Брајевом писму готово да нема ниједне информације која се односи на мере за заштиту од вируса ЦОВИД-19“. За слепе ученике проблем је настао са преласком на онлајн учење које не могу да прате уколико наставни садржаји нису прилагођени њиховим потребама.
Ништа боља ситуација није била ни када је у питању остваривање здравствених и социјалних услуга глувих и наглувих особа које комуницирају на српском знаковном језику. Без правовремених и тачних информација на српском знаковном језику „у круговима глувих ширио се додатни осећај страха, панике и анксиозности“, поручују из Организације глувих у Београду.
За овај део популације неизводљиво је да се за здравствене услуге надлежнима обраћају телефоном што је била препорука током пандемије, док им обавеза ношења маски отежава комуникацију. Забележен је и случај глуве особе оболеле од ковида која је због лоше комуникације са здравственим радницима побегла из болнице, несвесна озбиљности ситуације у којој се налази, због чега је за њом била расписана потерница.
Препоруке за побољшање положаја ОСИ у кризним ситуацијама
Истраживање НООИС-а, рађено уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, нуди не само увид у положај особа са инвалидитетом током пандемије већ и конкретне препоруке за побољшање заштите права ове осетљиве групе у кризним и ванредним ситуацијама.
Кључне препоруке се тичу неопходности измене и допуне подзаконских аката и формулисања стратешких документа и акционих планова у којима ће бити препознато да су особе са различитим врстама инвалидитета посебно изложене ризику у кризним ситуацијама, због чега је за њих потребно формулисати и практиковати додатне мере заштите. Поред унапређивања здравствене и социјалне заштите особа са инвалидитетом, као и услова рада и процеса образовања, препоруке се односе и на потребу бољег информисања, и то посебно особа са сензорним и интелектуалним тешкоћама.
По узору на праксу у Ирској, представници организација особа са инвалидитетом залажу се за доношење протокола и водича за лечење особа са различитим врстама инвалидитета који би се поштовали у свим домовима здравља и болницама.
Извршна директорка НООИС-а Иванка Јовановић истиче да би на основу резултата њиховог истраживања требало направити акциони план са конкретним корацима за измену постојећих правних аката и доношење нових, како би се поправио положај особа са инвалидитетом у време пандемије и других кризних ситуација. „Ово истраживање је први велики корак, али пред нама је још неколико важних корака како би оно и заживело у пракси“, каже Иванка Јовановић.
„Мисија ОЕБС-а у Србији је спремна да помогне партнерима у заједничким напорима да се настави са радом на систематском унапређењу положаја особа са инвалидитетом”, каже амбасадор Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.
Истраживање НООИС-а спроведено је уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији у оквиру пројекта „Консолидовање процеса демократизације у сектору безбедности у Републици Србији“, који финансијски подржава Влада Шведске.
