На данашњи дан телеграм о објави рата од стране Аустро-Угарске Србији стигао је у Ниш и предат је тадашњем председнику Владе Николи Пашићу чији се кабинат налазио у згради данашњег Универзитета у Нишу.
Поводом подсећања на 28. јули, када је Аустро-Угарска 1914. године објавила рат Србији, на спомен-плочу која се налази на згради Универзитета у Нишу положен је венац и одата пошта страдалима у Великом рату.
Венац су положили градски већник Предраг Стојановић са председницом Кола српских сестара Љиљаном Стојановић и председником Удружења за неговање ослободилачких ратова од 1912. до 1920. године Браниславом Радовановићем.
Оно што Коло српских сестара негује у баштини, то је сећање на те знамените људе, на те борце, јер од 1903. године када је Надежда Петровић основала Коло српских сестара, она је на оснивачкој скупштини рекла:”Закунимо се да ћемо удружење сачувати са његовом патриотском сврхом док и једна Српкиња траје”, тако је и било, тако смо и дочекали спремно и Први и Други балкански рат и Први светски рат, на тај начин што је већ за Први светски рат било обучено 3.000 болничарки од стране Љубице Луковић, тадашње председнице главног одбора Кола српских сестара, и биле смо спремне да дочекамо рањенике, да их чувамо, да их негујемо и да их лечимо колико смо могле и знале тада. Оно што је Надежда Петровић са Колом српских сестара урадила, продужило се до данашњег дана, а поготово у Првом светском рату.
Не смемо заборавити многе наше ратнике, не смемо заборавити око соколово- Драгутина Матића, који је у Првом светском рату био извиђач и чија је фотографија обишла цео свет, али ни све оне младе људе који су изгинули. Изгинуло је 5.200 младих људи на Кајмакчалану, нису размишљали о томе да се сакрију и да се склоне, јер нису имали где да се склоне, то је само био камен и шипражје, није било заклона, а нису ни рачунали на заклон, није ни Милунка Савић рачунала на заклон. Она је отишла као Милун Савић и откривена је када је рањена да је уствари Милунка, да је женско, али то је није спречило да заједно, раме уз раме са борцима иде из борбе у борбу.
Требало би да се сећамо свих њих, не само на данашњи дан, него сваки дан, јер ако ми са нашим младим нараштајима пропустимо оно од јуче, то не можемо да надокнадимо данас, зато треба да живимо са њима у сваком дану и зато Коло српских сестара планира да следеће године поведе 5.200 младих људи да оду на Кајмакчалан, тамо где је 5.200 младића погинуло, да оду млади из целе Србије, да се поклонимо костима оних који живе у нама, који би требало да живе у тој деци, не само у нишлијама, него у целој Србији, и треба да се чује не само у Србији, треба да се чује у свету и не сме да се заборави као првих 100 година, јер нису заслужили да се заборави. Нису заслужили да скамењени у леду, да полумртви се врате на Крф и да буду спремни да иду даље. Нека им је слава, нека им је част, нека живе док и један Србин постоји” изјавила је Љиљана Стојановић, председница Кола српских сестара за Ниш и председница председавајућег сабора Кола српских сестара за Србију, регион и дијаспору.
У периоду од јула 1914. до октобра 1915. године Ниш је био седиште Владе и Народне скупштине Србије.
