У Ниш је одржано друго јавно слушање посвећено изменама и допунама четири закона који уређују изборни процес у Србији. На скупу су представљени предлози измена Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима, Закона о избору председника Републике, као и измене Закона о Уставном суду.
Предлагач измена, народни посланик Мирослав Петрашићевић, навео је да је основни циљ унапређење изборног законодавства и јачање поверења грађана у изборни процес. Он је истакао да су измене резултат сарадње са међународним институцијама ОЕБС/ОДИХР.
Једна од најважнијих новина јесте увођење обавезне обуке за све чланове бирачких одбора, као и чланове изборних комисија на локалном и градском нивоу. Сва лица која учествују у спровођењу избора мораће да прођу обуку и добију званичну потврду.
Обуке ће организовати Републичка изборна комисија, која ће водити и регистар обучених лица. Сертификати ће важити три године, а предвиђене су и санкције за кршење изборних правила.
Предложене измене омогућавају да грађани могу да подрже више изборних листа, што би, према предлагачима, требало да допринесе већем политичком плурализму, посебно у мањим срединама.
Такође се уводи могућност да се технички недостаци у документацији изборних листа отклоне у накнадном року, уместо да листе буду аутоматски одбијене.
Посебан део измена односи се на листе националних мањина. Уводе се прецизнија правила о њиховом формирању, као и обавеза јасног истицања које мањине представљају. У случају коалиција, свака учесница мора бити наведена у називу листе.
Измене предвиђају и скраћивање рокова за поступање Уставног суда у изборним споровима, као и убрзање процедура, док је рок за понављање избора продужен са 10 на 30 дана.
Иако предлагачи истичу да измене представљају корак ка усклађивању са европским стандардима, део опозиције оцењује да су промене недовољне и да не решавају кључне проблеме изборног система.
Критике се односе на могућност злоупотреба и оцену да су у питању више техничке него суштинске реформе. Са друге стране, власт поручује да измене имају за циљ већу транспарентност и јачање поверења у изборни процес.
