У Народно позориште у Нишу данас је оживео дух једне необичне, пркосне и духовите породице, која већ деценијама одбија да се повинује правилима свакодневице и историјским наметима. Најава премијере представе „Улога моје породице у светској револуцији“, настале по делу Бора Ћосић, означила је повратак култној литератури, али у савременом и свежем сценском читању.
Ову адаптацију потписују редитељ Милан Нешковић и драматуршкиња Јелена Мијовић, који доносе причу која превазилази оквире носталгије. Уместо класичног осврта на прошлост, пред публиком се налази динамична и емотивна представа о опстанку, уметности и слободи духа, инспирисана романом овенчаним НИН-ова награда.
Редитељ Нешковић публику уводи у свет у коме се револуција не дешава на улицама, већ унутар породице – у кухињама, иза фуруна и у дечјим свескама. Кроз снажну редитељску визију, свакодневица постаје простор борбе, али и креативности, где се обични животи уздижу до поезије, а смех постаје средство отпора и начин преживљавања.
Глумачки ансамбл нишког театра, уз подршку гостујућих уметника, оживљава галерију ликова који својом слободом надрастају друштвене норме и патријархалне стеге. Посебан визуелни и звучни печат представи дају сценографија Горчин Стојановић, костими Марина Вукасовић Меденица и музика Божидар Обрадиновић.
Ова представа шаље јасну поруку – да револуција није увек историјски догађај, већ свакодневна борба за достојанство, слободу мишљења и заједништво. Народно позориште у Нишу овим комадом још једном потврђује своју улогу места где уметност постаје снажан одговор на пролазност и заборав.
