Драгана Сoтровски : ’’Није спорно да седнемо за истим столом да разговарамо са родитељима која имају децу са аутизмом’’ (ВИДЕО)

Новинар АМ Прес-а разговарао је са првом женом града Ниша о проблемима особа из спектра аутизма,  као и о важности укључења институција , медија па и самог Града у побољшање живота аутистичних особа и укључење у друштвене,  културне , спортске и друге токове града.

Зашто Град Ниш у 21. веку и ери нано технологије нема Акциони план и Регистар особа из спектра аутизма?

„Што се тиче сарадње са особама са инвалидитетом које имају аутизам, ми смо, морам да кажем кренули из почетка. У томе нам доста помажу Центар за социјални рад и специјална школа ’’Бубањ’’. Једноставно, то је још један од проблема који се нама појавио, да тако кажем а да са њиме  још увек нисмо довљно упознати, али и да за њега још увек немамо Регистар. На томе ће локална самоуправа и те како да ради , јер нама је јако важно да у сваком тренутку имамо тачан податак колико је таквих особа, шта је тим особама неопходно и на који начин град може да им изађе у сусрет.

Ми смо недавно са удружењем „Акорд Медиа“,  обележили Европски дан аутизма,  тако што смо наш мост осветлели плавом бојом и то је мали знак пажње, али довољан да ти људи знају да нису сами и да нису заборављени од стране града. Нека и овај интервју ,  овај почетак и уопште ова прича о људима,  који су оболели од спектра аутизма буде почетак  једне наше заједничке сарадње на којој морамо заједно да радимо,  јер оно што смо приметили јесте да постоје,  породице које не знам из ког разлога крију своје особе са инвалидитетом,  односно људе и децу,  који су пре свега  оболела од аутизма. Нама такође градска – дневна установа „Мара“ , доста помаже. Мислим да као локална самоуправа доста новца издвајамо за одређену врсту помоћи.“

Када говоримо о градској установи „Мара“,  како коментаришете то што директор ове установе није желео да учествује у серијалу који истражује потребе и решења за особе из спектра аутизма?

„Ја не бих могла да кажем зашто је то тако.  Оно што знам је да директор „Маре“,   ових дана има јако пуно посла,  пре свега у вези са реконструкцијом „Маре“. Америчка војска ће издвојити велики фонд за реконструкцију тог дневног боравка . Добиће се још један спрат, намештај –  биће то један потпуно нови амбијент за све кориснике „Маре.  Истовремено све оно што „Мара“ ,  припрема а то је једно велико прихватилиште за све оне који неће моћи да презиме ни ову зиму, што је био случај и прошле године то ће  такође бити под ингеренцијом „Маре“.  Ми као град заиста улажемо много напора,  да то прихватилиште које ће бити у улици 9-те Бригаде,  буде заиста једно право, нећу рећи свратиште него  прихватилиште за људе који немају довољно пара да купе огрев ,  храну итд. Нажалост у нашем граду са 300.000 становника има и таквих грађана и ми заједно са „Маром“,  чинимо све што је у нашој моћи како бисмо и  њима обезбедили што адекватније услове.

Све то наравно није оправдање. Можда постоји нешто што ја у овом тренутку као градоначелник не знам, али свакако апелујем на вас да покушате још једном и тако добијете праве информације,  јер су и директор и његови помоћници и запослени  ти који су у свакодневном контакту са родитељима и корисницима те установе“.

Да ли је ико од удружења грађана који се баве питањима особа из спектра аутизма Вашем кабинету послало иницијативу за израду Локалног акционог плана и Регистра особа из спектра аутизма?

„Не могу са сигурношћу да то потврдим,  јер је било покушаја да се сретнемо и разговарамо.  Вероватно би то била једна од тема, али оно што је битно јесте да Град Ниш не бежи од својих обавеза, посебно обавеза које су законом предвиђене. Апсолутно није спорно да седнемо за истим столом да разговарамо и видимо шта је то све  што  је потребно тим људима, родитељима која имају децу са аутизмом. Како и на који начин ми њима можемо да помогнемо, да их укључимо у друштво,  како би постали друштвено корисни чланови.  Та сазнања  једино можемо добити од родитеља,  када нам родитељ каже шта је то што град треба да уради и шта заправо очекује од града. Ја верујем да ћемо се у неко скорије време састати и o томе врло, врло отворено разговарати“.

Нажалост, уредници нишких медија су потрвдно одговорили на констатацију да су врата нишких медија широм затворена када је у питању аутизам, али су исто тако одрично одговорили  на питање да ли у својим програмским шемама имају планиране емисије о аутизму. Ситуација је на основу чињеничног стања веома алармантна, како Ви као први човек нашег града коментаришете овакво стање у медијима?

„Нажалост, медији се данас не само у Нишу већ и шире баве неким другим стварима. Не баш стварима које живот значе, а са друге стране увек ћете наћи особе са инвалидитетом које ће рећи,  ако сте дали простора људима који су оболели од аутизма дајте простора и људима који су оболели од парализе,  церебралне парализе, од дауновог синдрома и многих других болести. Мислим да емисије које су посвећене особама са инвалидитетом би сваком медију добродошле у данашње време, а и граду јер кроз такве емисије град може да добије и одређене информације. Ви знате да као Град по први пут имамо у Скупштини града особу са инвалидитетом, нашу Јамину Бараћ – Перовић,  која нам јако помаже и има,  своју визију како би град у архитектонском смислу речи требало да изгледа. Да олакша свакодневно функционисање  особама са инвалидитетом које имају проблем са кретањем. Зато смо ми не само издвојили новац већ заиста желимо да се и у 2022. години бавимо проблемом архитектонских баријера у граду и да спустимо тротоаре где је то могуће. До сада смо спустили део тротоара на најфреквентнијим деловима града, али желимо и да свим  институцијама а посебно институција ,културе омогућимо доступнн приступ  особама које користе колица, шеталице или се крећу помоћу штака. На тај начин наш  град  постаје  доступнији  свим особама са инвалидитетом“.

АМ Прес је млада продукција која је уз финансијску помоћ Града Ниша израдила серијал о аутизму. Свим медијима у Нишу је бесплатно и без ауторских права комплетан материјал понудила на ре -емитовање, али на жалост ниједан медији у Нишу, није желео да преузме и емитује овај серијал. Како је могуће да нишки медији овој теми не придају нимало пажње, чак и у случају када им се понуди бесплатан серијал?

„То заиста не бих могла да коментаришем у име медија,  јер не знам ни какави су ваши односи данас на медијском небу Ниша.  Можда је негде, нећу рећи опоравдање, али можда изговор то што недовољно добро сарађујете или сте можда њима непознати или су можда теме које ви обрађујете, за те медије још увек недовољно промовисане. Мислим да само упорност може да вам помогне у томе и разговор са одговорним уредницима појединих медија. Град ће наставити да финансира из свог буџета медије који се баве значајним темама за овај град , тако да се надам да ћемо се дружити и видети и у 2022. години.“

Откуд толико неразумевања код наших Нишлија? Примера ради, када у парку аутистични малишан испољава гестикулације које су својствене стању аутизма (гримасе, врисак и сл.) остале мајке по неписаном правилу упућују веома погрдне коментаре мајци овог детета:  ‘’Да је моје дете, ја бих  то преваспитала’’, ‘’Срам га било, плаши нам децу’’, ‘’Да сам му ја мајка, дала би му његовог Бога’’.

„Мислим да је то пре свега производ недовољне информисаности јер све што будете више говорили о томе та тема ће бити доступнија и приближнија свима нама. Ми не знамо шта се дешава у четири зида у породицама које имају аутистично дете. Мислим да би те људе требало охрабривати на тај начин да они између осталог говоре о томе. Организујте трибине, округле столове, интервјуе и покажите те људе – нека своју муку коју имају искажу јавно како  бисмо сви ми могли да разумемо у каквим се проблемима они налазе, и како бисмо могли лакше да помогнемо.

Верујем, да сада направите анкету међу грађанима и да питате : ‘’Који су то симптоми аутизма и да ли Ви у парку можете да препознате аутистично дете или евентуално да га разликујете од не/васпитаног детета“?  – тешко да ћете добити праве одговоре, питање је колико ће грађани заиста дати тачан одговор! Нама је непознато шта је то аутизам и који су то симптоми аутизма, као и због чега се аутизам добија? Разговарајте са лекарима на који начин уопште грађани могу да се информишу и приближе овој теми. Шта им можда купити када им одлазите у госте, како се понашати, шта та деца воле итд, итд. Има хиљаду питања на која немамо одговоре! Мислим да ви као медији много тога можете да учините да односи буду бољи и да сутрадан ми заиста можемо да разликујемо,  да ли је дете неваспитано и распуштено или је дете са одређеним проблемом коме треба помоћи и другачије му прићи. Много је питања за сада, нажалост мало одговора.“

Родитељи тврде да актуелна власт, али да је исто тако и бивша одмахивала на овај проблем. Да ли можемо добити Ваше обећање да ћете учинити све што је у Вашој моћи како би ова група грађана осетила бољитак?

„Као локална власт смо апсолутно спремни да заједно са удружењима која представљају ову групу грађана, седнемо за сто и разговарамо шта је то све потребно и на који начин град може породицама са аутистичном децом да помогне. Немогуће је,  да ми,  са ових позиција знамо које су потребе тих породица. Нека нам просто на том састанку кажу шта су њихови проблеми. Ја знам да је било покушаја појединаца, да тако кажем, удружења која се баве овом проблематиком и градску власт заваде, али ни због чега другог,  већ због личних интереса.  Зато још једном,  апелујем и шаљем отворен позив удружењима. Дођите да разговарамо отворено о свему“.