На овогодишњем програму Нишвила наступали су млади ромски џез музичари са вршњацима из Француске и Белгије. Њихов први заједнички наступ реализован је на кејском амфитеатру док је други заказан за 14.08.2021. од 20 сати на платоу нишке трвђаве покрај музеја Шабана Бајрамовића.
Међу маестралним џезерима нашао се и наш млади суграђанин – виолиниста Никола Бајрамовић који је са 11. година постао првак Немачке, а са 12. потврдио своју титулу. Никола је ученик средње музичке школе у Нишу, али је истовремено постао и трећа генерација и најмлађи члан оркестра ’’Црне мамбе’’ под руководећом палицом шефа оркестра и нишког хуманисте Неше Саите.
Да ли пред наступ постоји мало треме?
Да, али позитивне јер сам истовремено почаствован да на н Нишвилу представљам своје сународнике, али и да дам све од себе јер ће самном ромски џез изводити најбољи млади музичари из Француске и Белгије.
Док смо се спремали за разговор са тобом приметили смо да те сви зову маестро.
То је тим који је постао део мог живота за само пар недеља, верујем и пријатељи до краја живота. Немам ништа против да ме зову маестро, годи ми, али ми на неки начин и ствара обавезу. Част је од тих момака и девојака за које ја тврдим да су сам врх младих џезера добити епитет маестра.
Звучите као да свирате неколико година заједно а заправо са њима вежбате само 15 – 20 дана.
Тешко је остати скроман када се квалитет свирке Ројазе бенда коментарише. Нишвил Фонадација и Нишвил Џаз Фестивал је успео да окупи најквалитетније младе џезере из Србије и ЕУ. Ради се о тиму који се школовао широм света и који је освојио прегршт признања и награда. Ови момци и девојке су утрошили доста свог времена у детињству вежбајући и по неколико сати дневно. Ово је плод нашег рада. Са свима њима би смео на било које такмичења да се појавим, награда би била неизбежна.
Нишке институције задужене за најталентованије младе џезере у нашем граду у сарадњи са организацијама “Л’Аир де Балканс” (Француска) и “1001 валисес” (Белгија) спроводе овај пројекат 24 месеца. Подршка је стигла и од стране програма “Креативна Европа”. Најављен је и ваш одлазак у Француску.
Ми Нишлије мераклије идемо (смех)….. Шалим се, али и ту има вероватно мало истине. Да, добили смо позив и у складу са пројектним активностима следећи корак је наш одлазак у посету колегама из Француске и Белгије где нас очекују неколико заједничких наступа.
Колико ти значи позив за учешће на Нишвилу? Нишвил фонадација и Нишвил Џез фестивал су ове године имале веома високе критеријуме по питању избора младих ромских џез уметника.
Верујем да је сваком младом музичару сан да наступи на Нишвилу, ако узмемо у обзир и наступ са најквалитетнијим музичарима из целог света онда вам је јасно колико сам ја почаствован позивом који ми је упутио град.
По први пут се на подијуму могу видети две виолине. О чему се ту заправо ради?
Мој колега и пријатељ Бајрам Садиковић потиЋе из веома угледне музичке породице. Његов покојни отац је био један од најпризнатијих виолиниста у нашем граду. Чика Сеља је био стални члан Симфонијског оркестра. Бићу веома прецизан, Бајрам је врхунски виолиниста без кога ми не би звучали овако. Ту су и мој Андрија Здравковић (гитара) који врхунски свира све жичане инструменте, Младен Милошевић – Милошко (клавијатуре), Филип Стипсић (саксафон), Злата Маринковић (вокални солиста), Андреј(бубњеви), Андреј (труба), Вања Хартл (прекусиониста) и Петар Плавшић (бас гитара).
Стиче се утисак да је организација ове године када су у питању млади била на вишем нивоу него ранијих година.
Организатори, координатори и особље које брине о нама су у најмању руку наши други родитељи. Главни кривци што смо сви ми ове године на Нишвилу су Жељко Пити и Иван Благојевић. Стварно немам примедби, феноменални су. Ако баш морам да кажем шта видим као пропуст онда је то тонска служба која брине о квалитету звука. Дигните реглере увис нека се ромски џезери чују до краја света!
Нишвил Фондација и Нишвил Џез Фестивал део су пројекта РОЈАЗЕ (Рома Џаз Еуропе). Циљ пројекта је да олакша креативност и отворену уметничку размену младих ромских џез музичара повезујући их са музичком омладином различитог културног, социјалног, економског и географског порекла, како би се развили различити нивои међукултурног дијалога, међукултурне сарадње и међусобног повезивања и преко-гранично кретање, а све то повезујући Француску, Белгију и Србију.
