Петорица припадника МУП – а у Нишу, ризикујући животе, спречили су 12. јула трагедију у насељу Доњи Комрен када је Слободан Стевић (77) у намери да почини самоубиство, активирао ручну бомбу. Храбри полицијски службеници муњевито су стигли у његову породичну кућу у улици 45 дивизије, отели му убојно средство и обезбедили га до доласка колега из антидиверзионих јединица. Они су им потврдили да је бомба могла сваког тренутка да експлодира, те да је само захваљујући њиховој присебности избегнут најгори исход.
Никола Марковић, вођа интервентне патроле ПУ Ниш, признаје да му је ово било једно од најопаснијих поступања у полицијској каријери дугој 21 годину.
– Тај дан је почео као сваки други, патролирао сам са колегама Милошем Спасићем и Мојашом Петричевићем када смо преко радио станице добили позив да кренемо одмах ка улици 45 дивизије. Речено ми је да једно лице у својој породичној кући држи бомбу те да се спрема да је активира. Обукли смо заштитна одела и кренули ка том месту, мислим да смо стигли за неколико минута. Истовремено, дошла је и патрола из Полицијске испоставе „Црвени Крст“ , колеге Бранимир Јовановић и Милан Петровић. Муњевито смо паркирали возило и улетели у кућу. У дневној соби смо видели мушкарца који је у једној руци држао кашику и осигурач а у другој кутију са бомбом. Одмах нам је било јасно да је оружје активирано – описује Марковић драматичне догађаје током интервенције.
Никола каже да им је, без обзира на то што су били свесни да бомба може експлодирати у сваком тренутку, једино на уму било спашавање троје људи који су се налазили у кући.
– Сва петорица смо кренули ка човеку који је стискао оружје а онда је колега Бранислав Јовановић, који му је био најближи, из руке отео бомбу. Повикао саам : – Брже, брже, експлодираће! Истрчали смо напоље , лагано смо је спустили у део дворишта где је било најсигурније и обезбедили је. Затим смо се вратили у кућу и евакуисали супругу и снаху човека који је имао бомбу, док је он остао у кући све док интервенција није завршена. Следећи корак била је блокада свих прилазних улица и обавештавање грађана да не излазе из кућа док се бомба безбедно не уклони – прича Марковић.
Коментаришући ризик са којим су се суочили, Никола истиче да је на њега био спреман када се одлучио за полицијску професију али признаје, да је и полицајац само човек који има исте емоције као и свако други ко се нађе у таквој ситуацији.
– У тренутку када интервенишете, размишљате првенствено о људима које штитите. Тек када све прође, на ум вам падне у коликој сте опасности били. То су нам казале и колеге из антидиверзионе екипе, потврдили су да је у питању права бомба која је могла да експлодира сваког трена. Али, све је то део нашег посла, и после 21 године, волим га као првог дана и спреман сам да поново урадим исто јер то је оно што је дужност сваког полицајца – закључује Марковић.
